О једном називу из лексичко-семантичке групе nomina politicus – другосрбијанац
Једна од врло честих речи у данашњем политичком дискурсу јесте реч другосрбијанац. Поред ње, јавља се и њена лексичка варијанта другосрбин (обично у мн.), као и сличне творенице – другосрбијански, другосрбијанштина, другосрбијанство, па и антоними – првосрбијанац, односно првосрбин (обично у мн.). Широј јавности није потпуно јасно значење лексеме другосрбијанац, те су неретки наслови у медијима и на интернетским форумима Ко су другосрбијанци и како су настали?1 Реч другосрбијанац припада релативно новој лексици у сфери nomina politicus. Термином nomina politicus означавају се у лексикологији имена припадника друштвених покрета, политичких партија и организација, поборника какве идеологије и сл. (Заварзина 2004: 65). У српском језику у ту групу би спадале, нпр., речи: комунист(а), социјалист(а), демократ(а), титоист(а), хитлеровац, натовац, западњак, напредњак, еспеесовац, есенесовац, деесесовац, удбаш итд. Ова лексичко-семантичка група је отвореног типа будући да се са променама на друштвенополитичком плану и она мења. Тако, у зависности од политичких прилика у друштву, поједини називи из ове групе могу да чине активну и актуелну лексику, која у одређеном тренутку може бити и врло фреквентна у јавном говору (нпр. у време изборних кампања и сл.). Данас су, рецимо, актуелни називи демократ(а), социјалист(а), западњак, напредњак, натовац, сорошевац и др. Друге пак речи из ове лексичко-семантичке групе, услед промена на друштвеном, историјском и политичком плану, потиснуте су из употребе, те припадају историзмима, као што су то: карађорђевићевац, обреновићевац, стаљиновац, шездесетоосмаш и др. С друге стране, неки називи се, са појавом нових политичких партија, идеја, политичара, лидера и др., јављају као оказионализми и неологизми, као нпр.: бајденовац, трамповац, макроновац, орбановац и др. У неологизме би спадао и назив другосрбијанац.
srpski
2022
© All rights reserved