Српско школство на Косову и Метохији у периоду од 1878. до 1912. године
Симић, М. Мирјана
Парлић Божовић, Љ. Јасна
The position of Serbian schools and Serbian teachers in Kosovo and Metohija wasdifficult and uncertain, considering the fact of being constantly under attack by the Turks and thepeople of Arbanasi. Pedagogical life in Kosovo and Metohija occured under specific anddisordered political, economic and cultural conditions.Ruled by the Turks, Kosovo and Metohija had a difficult fate and was in the state ofconstant distressfulness, but it persistently sought the right to form their nationalschools. However, each region had a specific role in terms of educational development and it is,therefore, interesting to observe and study them. Having been elaborately acquainted with theoriginal literature, a vibrant picture of the development of educational circumstances in Kosovoand Metohija was obtained, the conditions of the process of developing itself, as well as theevolution it underwent. Based on all the documents, the role of many details and factors can bediscerned, such as what the Serbian government contributed, what the Turkish authorities did,what the Austro-Hungarian propaganda did, and what the Serbian people from these parts did,too.The results of the implementation of the cultural and educational work of Serbia inKosovo and Metohija were great. The arrival of new, educated teachers in these parts, who usedthe same plan and program as in Serbian educational system, provided a significant improvementof the teaching process in schools. Educational policy strived to create modern school buildingsand landscaped school gardens presenting a new source of students’ knowledge and standing as acultural status to the people. In a word, primary schools tried to be a place where students andbearers of cultural prosperity were educated and brought up. The elementary school perceived inthis way, as well as the concept of education and upbringing, faced the teachers with additionalhigher demands. Teachers were required to be both transmitters of knowledge, the educators,national workers too, had a duty to create palpable teaching aids and to be an example to bothstudents and citizens. The basic characteristics of schooling are identified by the stages ofdevelopment from the old traditional way to the more modern one The 19th century’s last decade will provide the schools with the completed managementsystem from base to top. According to the Patriarchate of Constantinople’ authorities, theMetropolitanate of Prizren inducted a system of several direct and indirect school bodies thusfurther shaping the development of education. It influenced the application of significant acts onthe organizational arrangement in the schools themselves establishing their mutual cooperationand creating a more systematic delivery of pedagogical and instructional assistance. Morefavorable conditions were generated initiating faster education of staff and producing additionallegal conditions for teachers from Serbia to come to these parts of the country. However, thesechanges in Kosovo lagged behind the changes in liberated Serbia. By the end of the 19th and thebeginning of the 20th century in Kosovo, the political currents and turmoil in Serbia stronglyreflected the Serbian population, as well as some doctrines of the more advanced spheres of theTurkish society. Despite numerous difficulties and obstacles, school life was being constantlyreinforced.The need arose for a higher level of education than the one provided by the primaryschools. Apart from Prizren, where the seminary was stationed, Priština was the town thatfollowed, and later all the regions of the province of Kosovo which gravitated towards thetown. In 1898, the Law on Secondary Schools in Serbia was passed and secondary schools wereestablished in Priština, Prizren, and Gnjilane. Secondary schools were closely related to theprimary schools in the town sharing a common principal, teachers and a school administration.Analyzing all the mentioned chapters and subchapters, it is imposed that the main goal ofthe research is to determine the role of education for the Serbian people at a time of social andpolitical turmoil, as well as slavery under Turkish rule in Kosovo and Metohija, in the periodfrom 1878 to 1912. Serbia, being liberated from the Turkish régime, began to develop andestablish in every aspect, and its education achieved the more determined structure and continueda gradual improvement. Educational policy efforts resulted in literacy, an upgraded way ofschooling and in empowering people to reject centuries of cultural and educationalbackwardness.
Положај српских школа и српских учитеља на Косову и Метохији био је тежак инесигуран, јер су стално били на удару Tурских власти и Арбанаса. Педагошки живот наКосову и Метохији одвијао се под специфичним и несређеним политичким, економским икултурним условима. Међутим Косово и Метохија, све док су били под Турском влашћу имали су тешкусудбину и били су упућени на већу борбу, како би издејствовали право на својенационалне школе. Зато сваки крај има специфичну улогу у погледу просветног развоја,па је стога интересантно посебно их посматрати и проучавати. После детаљногупознавања са изворном грађом и литературом о развоју просветних прилика на Косову иМетохији, добија се једна потпуно јасна слика, како о условима под којима се тај процесразвијао, тако и о евоулацији коју је доживљавао. Чини се да се на основу свихдокумената, улога многих појединости и фактора може тачно видети, шта је допринелаСрпска влада, шта Турске власти, шта Аустро-угарска пропаганда, а шта српски живаљ изових крајева. Резултати спровођења културно-просветног рада Србије на Косову и Метохијибили су велики. Долазак нових школованих учитеља у ове крајеве, који су радили поплану и програму из Србије, омогућио је да се настава у школама знатно унапреди.Просветна политика је тежила стварању модерних школских зрада, уређених школскихбашта, изворишту сазнања ученика, које би служиле за углед грађанству, односно народу.Једном речју да основне школе буду место, где се образују и васпитавају ученици иносиоци културног просперитета. Овако замишљена основна школа и концепцијаобразовања и васпитања узроковала је и високе захтеве у односу на просветне раднике. Одучитеља се захтевало да буду и преносиоци знања и васпитачи и национални радници ипросветари, да израђују очигледна наставна средства и буду пример и ученицима играђанству. Познате су основне карактеристике школства по етапама развоја од старогтрадиционалног ка савременијем, модернијем. Последња деценија 19. века даће довршен систем управљања школама од базе доврха. На основу овлашћења датих Цариградској Патријаршији, Митрополија у Призренује инаугурисала систем посредних и непосредних школских органа, који ће се даљебринути за развој школства. То је омогућило доношење значајних аката за организационосређивање школа, њихово повезивање и систематичније пружање педагошкоинструктивне помоћи. Створени су и повољнији услови за брже оспособљавање кадрова илегалније довођење просветних радника из Србије у ове крајеве. Ове су промене наКосову заостајале за променама у ослобођеној Србији. Пред крај 19. и почетком 20. векана Косову, код српског живља, снажније ће се одразити струјања и политичка превирања уСрбији па и неке доктрине напреднијих кругова турског друштва. Мада школски живот ипоред бројних тешкоћа и сметњи стално је јачао.Осетила се потреба и за вишим степеном образовања од оног који је давалаосновна школа. Осим Призрена који је имао Богословију, потреба за вишим образовањемосетила се најпре у Приштини и крајевима Косовског вилајета, који су према њојгравитирали. Године 1898, када је донет Закон о средњим школама у Србији, основане суграђанске школе у Приштини, Призрену, Гњилану. Грађанске школе биле су тесноповезане са основним школама у граду и имале заједничког управитеља, наставнике,школску администрацију. Анализом свих наведених глава и поглавља, намеће се да је основни циљистраживања да утврдимо, колику је улогу имало школство и просвета на Косову иМетохији у периоду од 1878–1912. године, за српски народ у време друштвених иполитичких превирања, као и ропства под Турском влашћу. Србија се после ослобођењаод Турске власти почела развијати и формирати у сваком погледу, па је и просветадобијала све одређенији вид и ишла лагано ка усавршавању. Напори просветне политикерезултирали су описмењавањем, побољшањем школске спреме и извлачењемстановништа из вековне културно-просветне заосталости.
-
srpski
2021
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno 3.0 Austria License.
http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/at/legalcode