Naslov (srp)

Од приватне заоставштине до музејске збирке: проблем музеализације легата Милана Злоковића у Музеју града Београда : докторска дисертација

Autor

Banković, Angelina, 1984-

Doprinosi

Kadijević, Aleksandar, 1963-
Popadić, Milan, 1979-
Krstović, Nikola, 1974-
Vuksanović-Macura, Zlata, 1971-
Božić Marojević, Milica, 1980-

Opis (srp)

Ова докторска дисертација је настала у спрези вишегодишње музејске праксе иконтинуираног праћења музеолошке теорије, а са циљем да се потраже одговори на некаод питања са којима се музејски запосленици сусрећу на дневном нивоу, попут тога заштонеки предмет постаје део музејске збирке, а други не, који су наједекватнији третмани иначини обраде којима предмет треба подвргнути када уђе у музеј, која све значења једанпредмет има и колико су она променљива. Другим речима, тема овог истраживања јепроцес музеализације, током којег предмет улази у музејски контекст и постаје музејскипредмет. Зато је оно спроведено у циљу ближе идентификације, а додатно и формирањапроцедура које чине процес музеализације, у складу са начелима савремене музеолошкетеорије и праксе. Као студија случаја, на којој су провераване претходно представљенетеоријске поставке, законске регулативе и друга практична искуства, изабрана језаоставштине архитекте Милана Злоковића, чији процес музеализације и трансформацијау музејски легат су у току.Одабрани проблем и студија случаја су директно утицали на садржај и структурурада, као и примењену методологију, која се углавном базирална на аналитичко-синтетичким и компаративним методама. Тако је у склопу прве целине истраженарелевантна литература из области теоријске музеологије и разматрано како се у теоријипосматрају значајне појаве и термини из ове области, попут музеализације, музејскогпредмета или музеалности. Пажња је посвећена појму легат, са посебним освртом намузејски контекст, и то на примеру Музеја града Београда, који је препознат као музејскаустанова која руководи највећим бројем легата и у оквиру које се обавља и формирањеЛегата Милана Злоковића. Представљене су законске одредбе и подзаконска акта којимасе регулише рад у музејима и са музејским предметима. Друга целина је посвећенаархитекти Милану Злоковићу и његовој заоставштини. Приказани су садржајзаоставштине и њена претходна истраживања, а посебна пажња је усмерена наЗлоковићеву пројектантску делатност, односно онај њен сегмент који раније није биопознат у историји архитектуре. Циљ оваквог приступа је био да се испита колики су значаји допринос процеса музеализације употпуњавању знања о културном наслеђу. У трећојцелини су детаљно представљене музеализације заоставштине Милана Злоковића и њенатрансформација у музејски легат. Појединачно су разматране све активности који чинеовај процес (прикупљање предмета, музејска документација, заштита и истраживањепредмета и комуникација). Појмови и процеси који су током истраживања препознати каонајзначајнији, а које су на тај начин формулисани и у оквиру почетних хипотеза,конкретно могућност објективности и утицаји спољних фактора у избору музејскогпредмета, промена контекста и значења предмета у музеју, као и фиксираност знања којепроистиче из музејског предмета, разматрани су у засебној целини.Циљ рада је био да се преиспитају значај процеса музеализације и његов доприносочувању културног наслеђа, а истраживање је допринело и доношењу једног бројазакључака у којима се огледају проблеми савремене музеолошке праксе, али и смернице зањено побољшање у будућности.

Opis (srp)

Историја уметности - Музеологија и херитологија / History of Art - Museology and Heritology Datum odbrane: 12.11.2021.

Opis (eng)

This doctoral dissertation has been the product of a recurrent museum practice that haslasted for several years and a continuous pursuance of the museological theory. The objectivewas to seek the answers to certain questions that the museum employees come across on a dailybasis, such as why some objects become part of a museum collection аnd others don’t, which arethe most adequate treatments and the ways to handle the object upon its arrival to the museum,what are the meanings an object bears within and how changeable they are. In other words, thetopic of this dissertation is the process of musealization, during which an object reaches themuseum context and becomes a museum object. The presented research has been taken in orderto reach a closer identification, but also to additionally form the procedures which make theprocess of musealization, in accordance with the principles of contemporary museological theoryand practice. As a case study, which was previously used to check the presented theoreticalprinciples, legal regulations and other practical experiences, the legacy of the architect MilanZloković has been chosen, which is currently in the process of the musealization andtransformation in the museum bequest.The chosen problem and case study have directly influenced the content and structure ofthe dissertation, as well as the applied methodology, which is mostly in domain of analyticalsyntheticmethod and comparative research. Thus, within the first part, the relevant literaturefrom the theoretical museology has been researched and the way discussed on the topic ofregarding in theory the significant phenomena and terms in this field, such as musealization,museum objects or museality. The focus has been turned onto the term of bequest, with thespecial retrospect onto the museum context, and thus has been done in the example of theBelgrade City Museum, recognized as the museum institution dealing with the greatest numberof the bequests, including the forming of Bequest of Milan Zloković. The provisions of the lawand subordinate legislation regulating the work in the museums with the museum objects havebeen presented. The second part is dedicated to the architect Milan Zloković and his legacy. Thecontent of the legacy and its previous research has been shown, and a special concern has beengiven to Zloković’s design activity, the segment of which was not formerly known in history ofarchitecture. This kind of approach aimed at presenting the significance and contribution of theprocess of musealization to completing the knowlegde on the cultural heritage. In the third partthe musealization of the Bequest of Milan Zloković and its transformation into a museumbequest have been presented in details. All the activities regarding the process have beenconsidered individually (collecting, museum documentation, preserving objects, research andcommunication). The terms and processes that have been recognized during the research as themost significant, thus formulated within the initial hipotheses, especially the possibility ofobjectivity and outer factors’ effect in choosing the museum object, the change in context andsignificance of the objects in the museum, as well as the knowledge fixation coming from themuseum objects, were all considered in a separate part.The aim of this dissertation was to revise the meaning of the process of musealization andits contribution to preserving the cultural heritage, аnd the research brought a certain number ofconclusions which encompass the problems of the contemporary museological practice, but alsothe tendencies for its improvement in the future.

Jezik

srpski

Datum

2021

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-SA 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Deliti pod istim uslovima 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Knjiga i pismo. Bibliotekarstvo. Muzeologija

музеализација, музеј, музеалност, музејски предмет, легат, заоставштина, Милан Злоковић, архитектура, модернизам

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Knjiga i pismo. Bibliotekarstvo. Muzeologija

musealization, museum, museality, museum object, bequest, legacy, Milan Zloković, architecture, modernism