Digitalni repozitorijum
Univerziteta u Beogradu
{{ mc.sd.lang | uppercase }}
Чињенице одлучујуће за искључење противправности при медицинској интервенцији и њихов међусобни однос
Радуловић, Срђан
Мандић, Љубица
Николић, Ђорђе
Средином двадесетог века, махом кроз рад Трибунала у Нирмбергу, информисани пристанак пацијента дефинисан је као главни руководни принцип, како етички, тако и правни, у свим облицима медицинске делатности. Од тог тренутка медицинска интервенција сматра се дозвољеном само и искључиво уколико је добро информисани пацијент пристао на њу. Са становишта правне науке, али и праксе, то значи да пристанак пацијента није ништа друго до једна од чињеница која искључује противправност при медицинској интервенцији. Штавише, чини се да се пристанак информисаног пацијента поима као једина чињеница од које зависи допуштеност интервенције. Ми пристанку пацијента не одричемо сваки значај, али му засигурно не придајемо значај једине чињенице од које допуштеност интервенције зависи. Искрено верујемо да је информисани пристанак тек једна у читавом низу чињеница од којих допуштеност интервенције зависи. Заправо, ми пристанак пацијента на медицинску интервенцију видимо као најмање значајну чињеницу у том низу. За проверу ове смеле тврдње користили смо се мање-више стандардним методама које се у правним истраживањима користе. На првом месту, користили смо се нормативним методом за проучавање правних аката који ову материју регулишу, али и за проучавање научних радова рађених на ову тему. С ослонцем на историјски метод бавили смо се моментима који су допринели настанку и развоју овог правног института. Такође,користили смо се предностима апстракције и генерализације као метода. Ипак, анализа,системска и компаративна, и синтеза основне су методе које се у раду користе.
srpski
2015
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo 2.0 Austria License.
http://creativecommons.org/licenses/by/2.0/at/legalcode
2153