Digitalni repozitorijum
Univerziteta u Beogradu
{{ mc.sd.lang | uppercase }}
Биоиндикације деловања аерозагађења на аутохтоне и експониране врсте лишејева evernia prunastri (L.) ach.и usnea hirta (L.) web. in.wig. у региону Врања
Богдановић-Душановић, Гордана
Трајковић, Радмила
Изванредан успех људске делатности, нарочито у XX веку, у разним областима науке, технологије, саобраћаја изазвао је истовремено и деградацију, и загађивање животне средине, које има глобални карактер. Циљ овог рада био је испитивање физиолошко-биохемијских параметара и морфолошких промена код врста лишајева Еvernia prunastri (L.) Ach. и Usnea hirta (L.) Web. in Wig. аутохтоних са Врањског региона и истих врста сакупљених са Копаоника, које су биле изложене утицају аерозагађивача, у два периода од по шест месеци (зима-пролеће, лето-зима), на седам локалитета у региону Врања. Наша интересовања су била усмерена на праћење садржаја тешких метала (Pb, Cu, Zn, Cd и Al), ензима каталазе и пероксидазе, аминокислеине пролин, аскорбинске киселине, хлорофила ,,а” и ,,б” и морфолошких карактеристика код талуса аутохтоних и експонираних врста лишајева. Узорци су били подвргнути најсавременијим методама које се данас примењују у науци од сакупљања материјала, преко детерминације, до анализа биохемијско-физиолошких и морфолошких промена. Евидентирана је загађеност животне средине проучаваног подручја. Загађивачи ваздуха у области Врања потичу из различитих извора загађења (индустрије, саобраћаја, котларница, урбанизације, НАТО бомбардовања). Доминантни загађивачи у животној средини Врања су тешки метали, SO2, NOX, CO, CO2, чађ, прашина, летећи пепео, осиромашени уранијум и др. Дистрибуција емисија условљена је ружом ветрова при чему су најучесталији североисточни, западни и источни ветрови. На дистрибуцију загађивача утичу и климатски и еколошки фактори. Kлима Врања je измењено умерено континентална, јер трпи утицаје с југа медитеранске и планинске климе са запада.Добијени резултати о садржају тешких метала показују да их лишајеви апсорбују и акумулирају неравномерно, и да њихова апсорпција и акумулација зависи од врсте лишаја, периода вегетирања, локалитета и од врсте метала. Код аутохтоне врсте лишаја Е. prunastri, апсорпција и акумулација тешких метала се разликује од експонираних врста. Док су експониране врсте избегавале апсорпцију Pb и Al, а неке у периоду зима-пролеће акумулирале Cd, резултати показују да ова аутохтона врста лишаја избегава апсорпцију Pb и Cd, а акумулира Al, Cu и Zn. Уочене су три групе лишајева: селективни, толерантни и индикативни. Повећана активност каталазе и пероксидазе је констатована код експонираних вртса лишајева на свим локалитетима, док се активност ових ензима код аутохтоне врсте није мењала. Запажене су разлике у садржају пролина код експонираних врста и оне углавном зависе од периода вегетирања, концентрације загађивача и еколошких фактора. Код аутохтоне врсте лишаја на свим локалитетима утврђене су веће количине пролина у односу на контролу. Резултати показују да постоје промене у садржају аскорбинске киселине и да оне зависе од концентрације и врсте загађивача, као и од периода вегетирања. Такође, уочен је повећани садржај аскорбинске киселине у периоду зима-пролеће у односу на период лето-зима. Садржај хлорофила ,,а” и ,,б” у талусима експонираних врста мањи је у односу на контролу на свим локалитетима, док је код аутохтоне врсте повећан на свим локалитетима. Током периода експонирања уочене су и морфолошке карактеристике на талусима које се огледају у промени развијености талуса, његове боје, гранања и дубине режњева. Наведене морфолошке карактеристике израженије су код врсте U. hirta у односу на контролу. У току истраживања наведених параметара запажена је варијабилност резултата код експонираних и аутохтоних врста лишајева. Ипак се слободно може рећи да загађивачи изазивају промене у метаболизму испитиваних параметара и то вероватно тако што инхибирају или активирају ензиме одговорне за синтезу или деградацију штетних метаболита. Метаболичке промене настају врло рано код лишајева пре појаве видљивих оштећења, те се могу користити за биохемијско- физиолошки мониторинг у циљу ране детекције загађења.
srpski
2006
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.
http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode
2001