Naslov (srp)

Историјскоправна анализа Антифонтових говора : докторска дисертација : докторска дисертација

Autor

Gligić, Sanja M. 1976-

Doprinosi

Stefanovski, Mirjana, 1956-
Avramović, Sima, 1950-
Popović, Dragoljub, 1951-

Opis (srp)

Упркос чињеници да је Антифонт био један од водећих интелектуалаца, истакнути софиста и пионир форензичног говора који је дао значајан допринос развоју реторике у V веку пре н. е. у Атини, његова дела нису довољно проучена. Из тог разлога пратила га је судбина „подељене личности“, па су поједини аутори који су се бавили анализом његовог рада направили разлику између: Атињанина оратора (логографа) познатог по говорима о убиствима које је писао за своје клијенте на суду и политичком дисидентству (олигархиста у демократској Атини); аутора „Тетралогија“ који је био Јонац или је живео касније у односу на оратора; и софисте, чији је став био радикалан (анархичан) поглед на људско друштво. Пошто је отклоњена сумња да је Антифонт оратор био и аутор „Тетралогија“, остала је подела на тзв. сепаратисте који праве разлику између говорника и софисте и тзв. унитариста који се залажу за то да је комплетан опус Антифонта плод рада једног човека. У складу са циљем рада – анализом Антифонтових говора, расправи о говорима посвећеним убиствима приступа се с правноисторијског аспекта, сагледавањем различитих одређења Антифонтовог дела. Логографи, од којих је први био Антифонт, писали су говоре за клијенте, а они су их учили напамет и изговарали на суду. Сви форензични говори написани су да би се јавно усмено излагали. За разлику од њих, много мањи број говора писан је да би се читао и у ту групу спадају „Тетралогије“, хипотетички судски говори који садрже одређене аргументе карактеристичне за форензичне говоре. Антифонтова велика снага, посматрајући га као логографа, била је аргументација, селекција и композиција, а начин на који је флексибилно постављао аргументе чинио је његове говоре најбољим за клијенте. Традиционалну поделу говора на пет делова (увод (proemium), опис проблема (narratio), доказивање аргументима (agōnes, probatio), додатне напомене (parékbasis) и закључак (epίlogos, peroratio)) Антифонт је поштовао у својим говорима, с тим да је њихову презентацију подешавао у складу са потребама конкретног случаја.

Opis (srp)

Društvene nauke / Pravna istorija Social sciences / Legal history Datum odbrane: 27.10.2014.

Opis (eng)

Despite the fact that Antiphon was one of the leading intellectuals, a prominent sophist and a pioneer of forensic speech that has made a significant contribution to the development of rhetoric in the fifth century BC in Athens, his works have not been sufficiently studied. For this reason, he was followed by the fate of “split personality”, and some of the authors who have dealt with the analysis of his work made a distinction between: Athenian the Orator (logographer), known for speeches about homicides that he wrote for his clients in court, and political dissent (supporting oligarchy in democratic Athens); the author of “Tetralogy” who was an Ionian or who lived later relative to the orator; and the Sophist, who had a radical (anarchic) view of human society. Having removed doubts that Antiphon the Orator was the author of “Tetralogies”, what remains is the division to the so-called separatists who make a distinction between the orator and the Sophist and the so-called unitarian who stands for the idea that the entire Antiphon’s oeuvre is the work of one man. In accordance with the purpose of the paper - the analysis Of Antiphon’s speeches, a discussion about the speeches on murders, the approach applied is one from the legal and historian aspects, by analysing various definitions of Antiphon’s oeuvre. Logographers, the first of whom was Antiphon, wrote speeches for clients, who then learned them by heart and presented them in court. All forensic speeches were written to be orally publicly presented. In contrast, a much smaller number of speeches were written in order to be read, and in this group are the “Tetralogies” - hypothetical court speeches containing certain arguments specific to forensic speeches. If we consider him as a logographer, Antiphon’s great power was his rationale, selection and composition, and the way in which he flexibly set arguments made his speeches best for his clients.

Jezik

srpski

Datum

2014

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Pravna istorija

Antiphon, logographers, sophist, oligarch, speeches, homicide.

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Pravna istorija

Антифонт, логограф, софиста, олигарх, говори, убиство.