Naslov (srp)

Допринос Светозара Радојчића методологији српске историје уметности : докторска дисертација

Autor

Vujnović, Andrej M.

Doprinosi

Dragojević, Predrag, 1962-
Vojvodić, Dragan, 1959-
Dimić, Ljubodrag, 1956-
Marković, Miodrag, 1962-
Starodubcev, Tatjana, 1966-

Opis (srp)

Светозар Радојчић се представљао као наследник руске школе историје уметности. Изјављивао је да је био под утицајем и бечке школе, а његова историјскоуметничка метода конвенционално је представљана као иконолошка. У раду су најпре исцрпно представљени постулати, поступци и резултати до којих су дошли научници који су припадали овим школама. Установило се да им је свима заједнички комплексан, мултидисциплинаран приступ предмету истраживања – поједином уметничком делу и свеукупности уметничких дела – и да су све неком од својих специфичности утицале на обликовање Радојчићевог научног профила. Од руске школе он је преузео усмереност на грађење целине и задржавање на социјалном контексту уметничког дела, те бављење питањем утицаја, пре свега између уметничких центара и периферије. Радојчић је следио кретање интереса бечке школа од интереса за историју стила до интереса за појединачно уметничко дело. Са иконолозима Радојчић дели потребу за укидањем граница између појединих наука, затим интерес за проналажење смисла уметничког дела и настојање да се пронађу силе које утичу на промену карактеристика уметничких форми...

Opis (srp)

Историја уметности - Методологија историје уметности / Art history - Methodology of art history Datum odbrane: 12.09.2014

Opis (eng)

Svetozar Radojčić represented himself as a follower of the Russian school of art history, though he used to say that he was also influenced by the Viennese school. His method was conventionally represented as iconological. The thesis begins with the detailed postulates, methods and results of the scientists who belonged to these two schools. What all they had in common was a complex, multidisciplinary approach to the subject of their research – an individual work of art and the works of art in their entirety; a specific quality of each method affected the shaping of Radojčić’s profile as a scholar. His orientation towards the creation of the whole and focus on a social context of the work of art, as well as his occupation with the question of influence, primarily between the art centers and periphery, he adopted from the Russian school. What he adopted from the Viennese school ranged between his interest in the history of style and individual work of art. With iconologists he shared the need to annul the boundaries between certain scientific fields, as well as interest in discovering the meaning of the work of art and the endeavor to define the forces which change the character of the art forms. The second part of the thesis deals with Radojčić’s personality and his life and the third part with his opus. The latter is divided by art genres and the fields of his professional interest. The employment of certain methods is shown on specific works of art, phenomena and figures. Following the analysis of the content of Radojčić’s writings, his methodology and points of view regarding the development and tasks of both art history as a science and art historians in Serbia and abroad, are analyzed in the fourth chapter...

Jezik

srpski

Datum

2014

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Moderna umetnost kasnog 19. i 20. veka (realizam, impresionizam)

Svetozar Radojčić, art history, methodology, literature, history, aesthetics, Byzantium, Serbia

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Moderna umetnost kasnog 19. i 20. veka (realizam, impresionizam)

Светозар Радојчић, историја уметности, методологија, књижевност, историја, естетика, Византија, Србија