Naslov (srp)

Византија у српској постмодернистичкој прози : (Борислав Пекић, Милорад Павић, Горан Петровић и Радослав Петковић) : докторска дисертација

Autor

Kanić, Marina, 1984-

Doprinosi

Delić, Jovan, 1949-
Radić, Radivoj, 1954-
Jerkov, Aleksandar, 1960-
Petrović, Predrag, 1975-

Opis (eng)

Works of Borislav Pekić used in this research are: The Great Master and His Work, 1347. and plans for novel The Silver Hand. Works of Milorad Pavić: Dictionary of the Khazars, Small night novel, The inner side of the wind, The Iron curtain, St Marcos horses and others. Work of Goran Petrović: The Siege of the Saint Salvation church. Works of Radoslav Petković: The Byzantine Internet, The perfect memory of the Death and The report about the Plague. This research includes the most common topics about Byzantine culture. It means historical facts, relations in the society of Byzantine Empire, rulers, state regulation, religion, orthodoxy, Constantinople and other important places as locations of action, relations between East and West Europe, battles against The Turks, sieges, political failures and philosophy (neoplatonism). However, middle age Serbia iz also included in postmodern Serbian view of Byzantine. It can not be excommunicated from Byizantine cultural circle (religion, politics, literature, art). Byzantine saved heritage of antic Greeks, and early christianity, which allowes historical metafiction. Besides, this topic is useful for telling the story about Serbian nation. Very important topis is fortification surrounded with anemis (Constantinople, Žiča) and other like: motive of the middle age city, death, other world, soul traveling, dreams, miracles, relics, battle of Good and Evil, infallible archetype of the Devil, cult of the Virgin Mary, miraculous icons and motive of apocalypse. Authors want to reassess knowledge about the past, Byizantine cultural heritage and Serbian middle age tradition. Although Borislav Pekić was not a postmodern writer, he anticipated many postmodern acts in nis literature. Research showed that Milorad Pavić and Goran Petrović had seen literature timber in a very affirmative way. But, Radoslav Petković tried to use intertextual irony and postmodern play to break earlier determined opinions about history. Their works show strong relations and live dialogue between Serbian contemporary prose and Serbian-Byzantine orthodox tradition

Opis (srp)

Рад обухвата дела Борислава Пекића: приповетку „Мегалос Масторас и његово дело, 1347.“ и планове за роман Сребрна рука; дела Милорада Павића: Гвоздена завеса, Мали ноћни роман, Хазарски речник, Коњи светога Марка, Изврнута рукавица, Руски хрт, као и његова научна и научно-популарна дела која би могла да осветле пишчев однос према византијском културном кругу и наслеђу: Кратка историја Београда, Историја, сталеж и стил, Jезичко памћење и песнички облик II, Гаврил Стефановић Венцловић, бројни интервјуи, са посебном пажњом на разговоре са Аном Шомло објављеним под насловом Хазари, или обнова византијског романа; дела Радослава Петковића: Извештај о куги, Византијски Интернет, Савршено сећање на смрт; и р оман Горана Петровића Опсада цркве Светог Спаса. Милорад Павић је за живота називан „последњим Византинцем“, а ова теза, између осталог, треба да покаже и како се двојица писаца млађе генерације односе према том наслеђу. Истраживање обухвата најчешће теме којима су се писци у поменутим делима бавили. Под темом Византије подразумевају се историјске чињенице, пародиране или афирмисане, византијско друштво, владари, државно уређење, религија, на првом месту православље, али и друге вероисповести које су постојале у Царству, затим, Цариград, као место одигравања радње, али и као тема, односи са Западом и Истоком, борбе са Турцима, опсаде и пад под непријатељску власт, филозофија (неоплатонизам). Међутим, Византија је и средњовековна Србија, на чему је посебан нагласак у делима Павића и Петровића, она се не може изопштити из византијског културног круга (религија, политика, култура, уметност). Византија је конзерватор паганске антике и раног ортодоксног хришћанства, што оставља много простора за историографску метафикцију (Петковић, Петровић), а осим тога, привлачна је и згодна за алудирање на судбину сопственог народа. Посебно је посвећена пажња теми опсаде утврђења (Цариград, Жича) и на мотив града који је уско везан за тему опсаде. Поред тога, аутори се баве и темом смрти и загробног живота, мотивима путовања душе, сна, чуда, реликвија, борбе добра и зла, уз неизоставан архетип ђавола, култ Богородице и чудотворне иконе и мотивом краја света. Аутори теже да преиспитају и да превреднују знања о прошлости, о византијском културном наслеђу и српској средњовековној традицији. Иако не припада постмодернистичком литерарном кругу, модерниста Борислав Пекић антиципира бројне постмодернистичке поступке. Истраживање је показало да Милорад Павић врло афирмативно приступа књижевној грађи, као и Горан Петровић, његов књижевни следбеник. За разлику од њих, Радослав Петковић тежи да путем интертекстуалне ироније и постмодернистичке игре делимично раскринка нека раније утврђена мишљења о историјским чињеницама. Дела ових писаца показују снажне везе и жив дијалог између српске савремене прозе и српсковизантијске православне традиције.

Opis (srp)

Историја књижевности - Српска књижевност XX века / History of literature - Serbian literature of the 20th century Датум одбране: 28.10.2013.

Jezik

srpski

Datum

2013

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srpska književnost (studije)

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Vizantijska književnost (studije)

постмодернизам, Византија, православље, Бог, ђаво, традиција,Цариград, Београд, Жича

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srpska književnost (studije)

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Vizantijska književnost (studije)

Postmodernism, Byzantine, orthodoxy, God, Devil, tradition, Constantinople,Belgrade, Žiča