Naslov (srp)

Најчешће микозе и псеудомикозе питомог кестена, са посебним освртом на врсту Cryphonectria parasitica (Murrill) Barr : докторска дисертација

Autor

Radulović, Zlatan B., 1966-

Doprinosi

Karadžić, Dragan, 1950-
Karadžić, Dragan, 1950-
Golubović-Ćurguz, Vesna, 1958-
Stanivuković, Zoran
Milanović, Slobodan, 1969-

Opis (srp)

Питоми кестен је у Србији, изузимајући западни део Метохије, ретка врста. Поред антропогеног утицаја, смањењу ареала ове врсте, како код нас, тако и у целом свету, допринеле су Cryphonectria parasitica која изазива "рак коре кестена" и врсте из рода Phytophthora, које изазивају "мастиљаву болест" кестена. Иако у мањој мери, део ланца сушења и пропадања питомог кестена су и остале гљиве које се јављају у различитим фазама његовог раста и развића, па су оне и биле предмет наших истраживања. Истраживања микоза и псеудомикоза питомог кестена вршена су на следећим локалитетима на којима се јавља питоми кестен у Србији: Собина и Муховац код Врања, Хисарџик код Пријепоља, Трнава код Чачка и Предејане. Поред ових локалитета материјал на коме су вршена истраживања vc типова C. parasitica сакупљен је и на Светој Гори и у региону Костајнице у Републици Српској. Патогеност различитих изолата C. parasitica испитивана је на садницама питомог кестена старости 3-6 година у расаднику "Пожега" у Пожеги. Теренским истраживањима констатоване су све гљиве које се јавњају на питомом кестену. На најважнијим локалитетима на којима се кестен јавља у Србији процењен је степен оштећења који изазива C. parasitica. Вештачким инфекцијама на садницама питомог кестена испитивана је патогеност различитих изолата ове гљиве. Лабораторијаским истраживањима је испитиван утицај спољашњих фактора на пораст мицелије C. parasitica. Испитиван је и њен ферментни систем (оксидазе), као и међусобни односа ове гљиве и неких гљива које су изоловане из коре питомог кестена. Патогеност изолата коришћених код теренских истраживања претходно је испитивана на штаповима питомог кестена, као и на штаповима других врста дрвећа које се јављају у заједницама са кестеном. Вегетативна компатибилност свих изолата C. parasitica је одређена коришћењем пет европских тестер изолата. На питомом кестену укупно су констатоване 42 врсте гљива и псеудогљива. На листовима и плодовима констатовано је присуство 14 врста, а највеће штете, посебно на листовима млађих биљака, изазивају Mycosphaerella maculiformis и Microsphaera alphitoides. На плодовима питомог кестена највеће економске штете изазивају гљиве из родова Fusarium и Penicillium, као и Stromatinia pseudotuberosa и Botrytis cinerea. На стаблима и гранама констатовано је присуство 25 врста, а највеће штете изазива C. parasitica. Од гљива које изазивају трулеж значајне штете причињавају Laetiporus sulphureus, Ganoderma applanatum, Fistulina hepatica и Lenzites quercina. На корену је констатовано присуство 3 врсте. Највеће штете изазивају Phytophthora cambivora и Armillaria mellea. Процена оштећења стабала питомог кестена изазваних дејством C. parasitica на најзначајнијим локалитетима у околини Врања (Собина и Муховац) указује да је степен оштећења стабала велики...

Opis (srp)

Заштита Шума и украсног биља - Фитопатологија / Protection of forest and ornamental plants - Phytopathology Datum odbrane : 19.04.2013

Opis (eng)

Sweet chestnut is a rare species in Serbia, except in the western part of Metohija. In addition to the anthropogenic effect, the range of this species, both in Serbia and in the world, was reduced on account of Cryphonectria parasitica which causes " chestnut blight" and the species in the genus Phytophthora, which cause "ink disease" of sweet chestnut. Although to a lower degree, a part of the chain of sweet chestnut decline are also other fungi which occur in different phases of its growth and development, therefore they were the subject of our research. Sweet chestnut mycoses and pseudomycoses were researched at the following sites at which sweet chestnut occurs in Serbia: Sobina and Muhovac near Vranje, Hisardţik near Prijepolje, Trnava near Ĉaĉak, and Predejane. In addition to the above localities, the material for the analysis of vc types of C. parasitica was collected also on Sveta Gora and in the region of Kostajnica in the Republic of Srpska. The pathogenicity of different C. parasitica isolates was researched on 3 to 6-year-old sweet chestnut seedlings in the nursery "Poţega" at Poţega. The identification of all fungi that infect sweet chestnut was performed by field research. The degree of damage caused by C. parasitica was assessed at the most important localities where sweet chestnut occurs in Serbia. The pathogenicity of different C. parasitica isolates was researched by artificial infections of sweet chestnut seedlings. The impact of external factors on the growth of C. parasitica mycelia was investigated by laboratory analyses, as well as its fermentation system (oxidases), and the inter-relationship of this fungus and some fungi isolated from sweet chestnut bark. The pathogenicity of isolates used in field studies was previously tested on sweet chestnut poles, and the poles of other tree species occurring in the communities with sweet chestnut. Vegetative compatibility of all C. parasitica isolates was determined using five European tester isolates. Altogether 42 species of fungi and pseudo-fungi were identified on sweet chestnut. 14 species were found on the leaves and fruits, and the greatest damage, particularly on the foliage of young plants, was caused by Mycosphaerella maculiformis and Microsphaera alphitoides. The greatest economic damage on sweet chestnut fruits was caused by the fungi in the genera Fusarium and Penicillium, as well as Stromatinia pseudotuberosa and Botrytis cinerea. Altogether 25 species were identified on sweet chestnut stems and branches, and the greatest damage was caused by C. parasitica. As for the wood rotting fungi, significant damage is caused by Laetiporus sulphureus, Ganoderma applanatum, Fistulina hepatica and Lenzites quercina. The roots were infested by 3 species. The greatest damage was caused by Phytophthora cambivora and Armillaria mellea. The assessment of sweet chestnut damage caused by C. parasitica at the most significant sites in the surroundings of Vranje (Sobina and Muhovac) indicates that the degree of tree damage was high. Eleven months after the inoculation of healthy sweet chestnut seedlings by different isolates of the fungus C. parasitica, the largest wounded area was caused by the isolate CS3, followed by SG1, and the lowest was caused by SRP2. The results show that the isolate SRP2 has a substantially lower virulence than the other two isolates, but that even its application in healing the wounds caused by virulent strains would lead to the death of seedlings or small-dianeter branches..

Jezik

srpski

Datum

2013

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC 2.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno 2.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc/2.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Zaštita šuma

Cryphonectria parasitica, Castanea sativa, микозе, псеудомикозе

630*443(043.3)

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Zaštita šuma

Cryphonectria parasitica, Castanea sativa, mycosis, pseudomikose