Оптимизација фасада високих објеката применом принципа циркуларне економије : докторска дисертација
Zeković, Bojana, 1987-
Milošević, Jelena, 1981-
Gajić, Darija, 1980-
Sudimac, Budimir, 1969-
The construction industry is the biggest polluter of the environment, as it is responsible for the consumption of one third of all natural resources and energy at the global level, as well as 40% of the total carbon dioxide emissions. Tall buildings are one of the typologies that significantly contributes to those negative impacts on the environment, since they require the application of specific construction technologies that are associated with high consumption of energy and building materials. Despite this, the construction of high-rise buildings in Europe is increasing, as a consequence of the rapid development of cities. This trend is also current in Belgrade, where more high-rise buildings were built during the last decade than in the previous 50 years. For this reason, the possibilities of optimizing high-rise buildings is the research topic of this doctoral dissertation. more precisely, the research is focused on their building envelopes, on which their overall environmental impact largely depends.Currently, the linear economy model is applied in construction, which implies the unlimited exploitation of natural resources in all phases of the building life cycle. An additional problem arises in the phase of demolition of buildings, when a large amount of waste is deposited in landfills. In order to reduce the negative consequences of this model on the environment, a transition to the application of a circular economy is required. The goal of the circular economy concept is the constant circulation of resources, which requires the application of various strategies that will enable the reuse of construction products and materials. This could reduce the extraction of natural resources for the initial production of building components, as well as the amount of waste at the end of the building's life, as materials once used are returned to the manufacturing process.The optimization of the facade envelope is investigated through numerical analysis of environmental impact indicators, which relate to the consumption of natural and fossil resources; water, soil and air pollution; waste generation; consumption of renewable and non-renewable energy sources. Based on the results of the research, conclusions are drawn about the impact of the decisions made during the architectural design of the facade envelope on its overall circular potential, and therefore on the entire life cycle of the tall building. The goal of the research is the formation of a methodology that can be used as an example of a comprehensive review of the life cycle of an object, relevant to the assessment of the impact of the application of circular economy strategies on the optimization of the entire object or its individual elements.
Грађевинска индустрија се сматра највећим загађивачем животне средине, јер је одговорна за потрошњу трећине природних ресурса на глобалном нивоу, као и за 40% укупне емисије штетних гасова. Високи објекти представљају једну од типологија која изузетно доприноси овим негативним утицајима на животну средину, јер њихова комплексност захтева примену специфичних технологија градње које се повезују са значајном потрошњом грађевинских материјала и енергије. Упркос томе, у савременој архитектонској пракси се примећује изградња све виших објеката у Европи, као последица повећања броја становника и убрзаног развоја градова. Овај тренд је тренутно актуелан и у Београду, где је током последње деценије изграђено више високих објеката него у претходних 50 година. Из тог разлога се у оквиру докторске дисертације истражују могућности оптимизације високих објеката, односно конкретније њихових фасадних омотача, од којих у великој мери зависи њихов укупни утицај на животну средину.Тренутно се у грађевини примењује модел линеарне економије који је дугорочно неодржив, јер подразумева неограничену експлоатацију природних ресурса у фазама изградње и коришћења објеката. Додатни проблем се јавља у фази рушења објеката, када се ствара и велика количина отпада која се одлаже на депоније. У циљу смањења негативних последица овог модела на животну средину, тежи се преласку на примену циркуларне економије. Циљ концепта циркуларне економије је омогућавање константног кружења ресурса, за чије је остваривање у случају зграда неопходна примена различитих стратегија које ће омогућити поновну употребу производа и материјала од којих су изграђене. Тиме се смањује екстракција природних ресурса за иницијалну производњу грађевинских компоненти, као и количина отпада на крају животног века зграде, јер се једном искоришћени материјали враћају у поновни процес производње.Примена стратегија циркуларне економије на фасадни омотач се истражује кроз нумеричке анализе индикатора утицаја на животну средину, који се односе на потрошњу природних и фосилних ресурса, загађење воде, земљишта и ваздуха, стварање отпада, потрошњу обновљивих и необновљивих извора енергије. На основу истраживања се изводе закључци о утицају одлука донесених током архитектонског пројектовања фасадног омотача на његов укупни циркуларни потенцијал, а самим тим и на целокупан животни циклус високог објекта. Циљ истраживања је формирање методолошког поступка који се може користити као пример свеобухватног сагледавања животног циклуса објекта, релевантан за процену утицаја примене стратегија циркуларне економије на оптимизацију како целог објекта, тако и његових појединачних елемената.
Архитектура и урбанизам - Технологије у архитектури и менаџмент и биоклиматска и еколошка архитектура / Architecture and urbanism - Technology in architecture and management and bioclimatic and ecological architecture Datum odbrane: 15.07.2024.
srpski
2024
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.
http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode
OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Javne zgrade
OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Javne zgrade