Италија и српско питање: (1911-1915) : докторска дисертација
Đurić, Đorđe, 1971-
Monzali, Luciano, 1966-
Ković, Miloš, 1969-
Mićić, Srđan, 1983-
Životić, Aleksandar, 1981-
Pavlović, Vojislav, 1958-
The dissertation represents an attempt to show and explain the nature of the Italianperception of two independent Serbian states in the Balkans and the Serbian national programat the beginning of the 20th century, at the dawn of the First World War. The primary focusof the research is the question of how Italy, its political elite, as well as the cultural,intellectual public, in the period from the war for Libya (1911–1912) to the conclusion of theTreaty of London (1915), perceives, explains and interprets the existence of Serbia andMontenegro. The main issue is to examine in which way Italy observes their participation inthe Balkan wars, their aspirations and political tendencies, but also their position of theattacked countries in the war in which Italy remained neutral for the first ten months. The aimis to examine which methods, in its policy of access towards Serbia and Montenegro, Italyapplied in this and earlier periods, in order to find that specific note of diplomatic, political,economic and cultural action that would keep these states in its orbit, marked by the TripleAlliance (alliance with Germany and Austria – Hungary), despite the fact that these stateswere often opposed to its monopoly goals and selfish aspirations. The phenomena andprocesses that shaped the Italian perception of the dynasties in Serbia and Montenegro areexamined, as well as the most important political events related to the participation of thesetwo countries in the Balkan wars, in the July crisis, and during the process of the creation ofAlbania. It is also put into test the general Italian perception of the idea of the unification ofthe South Slavs, the relationship between Serbs and Croats, in the era of late irredentism andthe beginnig of defining the Serbia's war aims.The dissertation primarily studies the history of diplomatic and political relations, andindirectly the history of political ideas. The subject of research are also aspects of Italianimperial economic policy in the Balkans, Italian irredentism and the South Slavs, the problemof Dalmatia, the creation of the Balkan Alliance and a wide range of different, mutuallysharply conflicting political ideas and plans of the Italian intellectual public, preoccupiedwith the phenomenon of the unification of the Serbian nation in the Balkans.
Дисертација представља покушај да се покаже и објасни природа италијанскеперцепције две независне српске државе на Балкану и српског националног програмана почетку XX века, у освит Првог светског рата. Примарни фокус истраживања јепитање на који начин Италија, њена политичка елита, као и културна, интелектуалнајавност, у периоду од рата за Либију (1911–1912) до склапања Лондонског уговора(1915) сагледава, објашњава и тумачи постојање Србије и Црне Горе, њихових учешћау балканским ратовима, аспирација и тежњи, али и положаја нападнутих земаља у ратуу којем је Италија првих десет месеци остала неутрална. Циљ је истражити које јеметоде, у својој политици приступа према Србији и Црној Гори, Италија примењивалау овом, али и ранијем периоду, како би пронашла ону специфичну дипломатску,политичку, економску и културну ноту деловања којим би ове државе, често противнеиталијанским монополним циљевима и отвореним аспирацијама, задржала у својојгеополитичкој орбити, обележеној формалним чланством у Тројном савезу (Немачка иАустро–Угарска). Испитују се феномени и процеси који су обликовали италијанскуперцепцију династија у Србији и Црној Гори, најважнијих политичких догађаја везанихза учешће ове две земље у балканским ратовима, Јулској кризи и стварању Албаније.Проучавају се ефекти рата у Либији на избијање Првог балканског рата кроз окулариталијанске јавности. Истражује се општи италијански доживљај идеје уједињењаЈужних Словена, односа Срба и Хрвата, у епохи позног италијанског иредентизма идефинисања ратних циљева Србије у Првом светском рату.У дисертацији се, уопштено, испитују и проучавају историја дипломатскиходноса, али и политичка историја (у оквиру ње и историја економских односа дведржаве са Италијом), као и историја политичких идеја. У ужем смислу, дисертацијаније примарно историја дипломатских односа, већ обухвата анализу шире перспективеиталијанске перцепције Балкана и српског народа (политичари, публицисти,новинари). Фокус је стављен на италијанску политичку сцену и елиту последњедеценије XIX и прве деценије XX века. Предмет истраживања су и општи ипојединачни аспекти италијанске балканске политике: њена империјално–монополскасфера деловања, динамична подршка развоју Србије и Црне Горе, присуство уАлбанији, иредентизам, однос према Јужним Словенима, идеја о балканском савезу,проблем Далмације, као и широк спектар различитих, међусобно опречних илиподударних концепција, мишљења, идеја и планова интелектуалне јавности,заокупљене територијалним променама на Балканском полуострву, о процесууједињења српског народа.
Историја - Модерна историја / History- Modern history Datum odbrane: 07.11.2024.
srpski
2024
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.
http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode
OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Prvi svetski rat 1914-1918.
Kingdom of Italy, Serbia, Montenegro, Balkan wars, Treaty of London, Adriatic railway, irredentism, Dalmatia
OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Prvi svetski rat 1914-1918.
Краљевина Италија, Србија, Црна Гора, балкански ратови, Лондонски уговор, јадранска железница, иредентизам, Далмација