Naslov (srp)

Стратегија унутрашњег уравнотежавања: развој кинеских оружаних снага и промене у опажању кинеске претње од стране Сједињених Америчких Држава после 2011. године : докторска дисертација

Autor

Pejić, Igor, 1989-

Doprinosi

Blagojević, Veljko, 1968-
Đukanović, Dragan, 1974-
Simić, Dragan R., 1961-
Nedeljković, Stevan, 1987-

Opis (srp)

обзиром на преовладавајуће мишљење да идеје које су управљале међународним односима немају више значај у пост-хладноратовском свету, реализам и теорија равнотеже снага изгубили су у одређеној мери на значају у годинама након Хладног рата. Ривластво великих сила више није било у центру интересовања, док се школа реализма нашла у незгодном положају суочена са новим односима у оквиру униполарног међународног поретка. Дебате које су се водиле на ову тему обухватиле су многобројне ауторе из различитих школа теорије о међународним односима и у одређеној мери указивале су да за концепт равнотеже снага нема више места у новом глобализованом свету. Међутим, идеје утемељене у школи реализма нису изгубиле на значају, док актуелни односи у међународној политици указују да ће теоријска матрица реализма бити важна и у будућности.Предмет анализе у докторској дисертацији је период након Хладног рата и развој односа Сједињених Држава и Кине. Служећи се Волтовим концептом равнотеже претње покушали смо да објаснимо због чега су се односи Вашингтона и Пекинга последњих десетак година погоршали у односу на период непосредно након Хладног рата. Стратегија унутрашњег уравнотежавања представља централни предмет истраживања који треба да објасни када и под којим условима се перцепција претње од стране униполарне поморске силе мења у односу на изазивача. У оквиру ове стратегије биће анализиран развој кинеских оружаних снага у последње три деценије и промене у опажању кинеске претње од стране Сједињених Држава.Теорија униполарног система коју је формулисао Монтеиро на неореалистичким основама, такође представља важан аспект истраживања. Наиме, развојем војних капацитета за пројекцију моћи Кина недвосмислено покушава да осигура шири простор западног Пацифика у циљу стварања регионалне хегемоније. Оваква политика, са друге стране, види се као претња не само од стране Сједињних Држава већ и од стране регионалних актера који не подржавају промену треунутног status-quo система. Штавише, кинеска политика утиче да поједине регионалне државе преиспитују своју војну стратегију и покушавају да се организују на регионалном и међународном нивоу у циљу јачања војне сарадње.У дисертацији ће бити показано да униполарна сила није склона агресивном понашању, како неки реалисти представљају, већ реагује онда када уочи претњу по њене виталне интересе. Тако су Сједињене Државе биле спремне на сарадњу са Кином и допринеле развоју Кине у економску силу каква она данас јесте. Са друге стране, у оним моментима када Кина покреће развој капацитета за пројекцију моћи, односно развој ратног ваздухопловства и морнарице, Сједињене Државе као поморска сила мењају политику и усклађују војну стратегију у односу на ривала кога виде као озбиљну претњу. На крају, један од циљева је да се у дисертацији докаже да теорија реализма још увек представља валидан инструмент анализе међународних односа, поготово онда када ривалство великих сила постаје једно од главних питања међународне политике.

Opis (srp)

Политичке науке - Међународне студије / Political science - International studies Datum odbrane: 27.08.2024.

Opis (eng)

Considering the prevailing opinion that the ideas governing international relations have diminished in significance after the end of the Cold War, realism and the balance of power theory have also waned in importance in the years following the Cold War. The rivalry among great powers is no longer at the forefront of interests, while the realism school finds itself in a precarious position confronted with new dynamics within the framework of a unipolar international order. Debates on this subject have engaged numerous authors from various schools of international relations theory, indicating to a certain extent that the concept of balance of power has no place in the new globalized world. However, ideas grounded in the school of realism are not obsolete, as current developments in international politics suggest the theoretical framework of realism will remain important in the future.The subject of analysis in this doctoral dissertation is the period following the Cold War and the development of relations between the United States and China. Employing Walt's concept of balance of threat, we have attempted to explain why the relations between Washington and Beijing have deteriorated in the past decade compared to the period immediately after the Cold War. The strategy of internal balancing represents the central research focus aimed at explaining when and under what conditions the perception of threat from a unipolar maritime power changes in relation to the challenger. Within this strategy, the evolution of Chinese armed forces over the last three decades and changes in the perception of the Chinese threat by the United States will be analyzed.The theory of a unipolar system formulated by Nuno Monteiro on neorealist foundations, also represents an important aspect of the research. Namely, by developing military capabilities for power projection, China unequivocally seeks to secure a broader space in the Western Pacific with the aim of creating regional hegemony. Such a policy, on the other hand, is seen as a threat not only by the United States but also by regional actors who do not support a change in the current status quo system. Moreover, Chinese policy influences certain regional states to reconsider their military strategy and attempt to organize themselves at regional and international levels to strengthen military cooperation.The dissertation will demonstrate that a unipolar power is not prone to aggressive behavior, as some realists suggest, but rather reacts when it perceives a threat to its vital interests. Thus, the United States has been willing to cooperate with China and has contributed to China's development into the economic power it is today. On the other hand, at times when China initiates the development of power projection capabilities, such as the development of air force and navy, the United States, as a maritime power, adjusts its policy and military strategy in relation to a rival perceived as a serious threat. Ultimately, one of the goals of the dissertation is to prove that the theory of realism still represents a valid tool for analyzing international relations, especially when the rivalry among great powers becomes one of the main questions of international politics.

Jezik

srpski

Datum

2024

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Neevropske države

Armed forces, balance of threat, China, internal balancing, United States of America.

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Neevropske države

Кина, оружане снаге, стратегија унутрашњег уравнотежавања, равнотежа претње, Сједињене Америчке Државе