Naslov (srp)

Стратешка партнерства Републике Србије од 2009. до 2019. године и њено спољнополитичко позиционирање : докторска дисертација

Autor

Stamenić Janjić, Slavica R., 1986-

Doprinosi

Jović-Lazić, Ana, 1979-
Simić, Dragan R., 1961-
Đukanović, Dragan, 1974-

Opis (eng)

In the context of the unilateral declaration of independence of Kosovo and Metohija,the global economic crisis of 2008, and the shift of power from the West to the East, theRepublic of Serbia recognized in its foreign policy concept based on the "four pillars" and thesigning of strategic partnerships with other countries as the best way to preserve territorialintegrity and achieve economic goals while consistently adhering to full membership in theEuropean Union as a strategic foreign policy priority. The selection of strategic partnershipsas the best framework for interstate cooperation that contributes to achieving the foreignpolicy goals of the Republic of Serbia not only represents the main hypothesis in this researchbut also opens new directions in understanding international bilateral relations andconducting foreign policy from both theoretical and practical aspects.By 2019, the Republic of Serbia had concluded strategic partnerships with sevencountries: the People's Republic of China, the Republic of Italy, the Republic of France, theRussian Federation, the United Arab Emirates, the Republic of Azerbaijan, and the Republic ofGreece. Among these countries, five are part of Serbia's foreign policy pillars—China, Russia,and three European Union member states—while the remaining two countries are significantprimarily due to economic cooperation and Serbia's foreign policy positioning as an attractiveinvestment destination.The aim of this paper is to clarify the significance of concluding strategic partnershipsbetween the Republic of Serbia and other countries in the period between 2009 and 2019, aswell as their impact on Serbia's foreign policy positioning, primarily using the perspective ofType III neoclassical realism. Through this theoretical direction, which represents a synthesisof structural realism and foreign policy analysis, the hypothetical framework of the resaerchsubject will be analysed. The paper starts from the basic assumption that the strategicpartnerships concluded by the Republic of Serbia with other countries in the period from2009 to 2019 represent the best framework for interstate cooperation for the Republic ofSerbia in contemporary international relations. Through the complex interaction betweensystemic incentives and constraints, and unit-level intervening variables, we will try toexplain the choice of certain foreign policy strategies and their (un)successfulimplementation.

Opis (srp)

У контексту једностраног проглашења независности Косова и Метохије, као иглобалне економске кризе из 2008. године, те процеса померања моћи са Запада наИсток, Република Србија је у спољнополитичкој концепцији заснованој на “четиристуба” и потписивању стратешких партнерстава са другим земљама препозналанајбољи начин за очување територијалног интегритета и остварење економскихциљева уз доследну приврженост пуноправном чланству у Европској унији каостратешком спољнополитичком приоритету. Одабир стратешких партнерстава занајбољи оквир међудржавне сарадње који доприноси остварењу спољнополитичкихциљева Републике Србије не представља само основну хипотезу у овом истраживању,већ отвара нове правце у процесу разумевања међународних билатералних односа, каои вођења спољне политике са теоријског и практичног аспекта.Република Србија је до 2019. године закључила стратешка партнерства са укупноседам земаља - Народном Републиком Кином, Републиком Италијом, РепубликомФранцуском, Руском Федерацијом, Уједињеним Арапским Емиратима, АзербејџанскомРепубликом и Републиком Грчком. Од поменутих држава пет се налази у системуспољнополитичких стубова Србије - Кина, Русија и три државе чланице Европске уније,док су преостале две земље важне најпре због економске сарадње и спољнополитичкогпозиционирања Србије као атрактивне инвестиционе дестинације.Циљ овог рада представља појашњење значаја закључивања стратешкихпартнерстава Републике Србије са другим државама у временском интервалу између2009. и 2019. године, као и њихов утицај на спољнополитичко позиционирање Србијeза шта ће се првенствено користити становиште неокласичног реализма “треће врсте”.Кроз овај теоријски правац, који представља својеврсну синтезу структуралногреализма и спољнополитичке анализе, биће разматран хипотетички оквир предметногистраживања. У раду се полази од основне претпоставке која тврди да стратешкапартнерства која је Република Србија склопила са другим земљама у периоду од 2009.па до 2019. године представљају најбољи оквир међудржавне сарадње за РепубликуСрбију у савременим међународним односима. Кроз сложен однос између подстицаја иограничења која долазе са системског нивоа анализе и унутрашњих варијабли којепроистичу из појединачног нивоа анализе, покушаћемо да објаснимо избор одређенихспољнополитичких стратегија и њихову (не)успешну имплементацију.

Opis (srp)

Политичке науке - Међународне студије / Political Sciences - International Studies Datum odbrane: 30.09.2024.

Jezik

srpski

Datum

2024

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srbija

strategic partnership, neoclassical realism, foreign policy, Republic of Serbia, People's Republic of China, Republic of Italy, Republic of France, Russian Federation, United Arab Emirates, Republic of Azerbaijan, Republic of Greece, European Union, Kosovo

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srbija

стратешко партнерство, неокласични реализам, спољна политика, Република Србија, Народна Република Кина, Република Италија, Република Француска, Руска Федерација, Уједињени Арапски Емирати, Азербејџанска Република, Република Грчка, Европска унија, Косово