Naslov (srp)

Историја интеракције археологије и магнетометрије у археолошкој интерпретацији кроз студију случаја локалитета Гривац : докторска дисертација

Autor

Kaličanin-Krstić, Marija, 1978-

Doprinosi

Perić, Slaviša, 1956-
Cvetkov, Vesna, 1970-
Đurić, Dragana, 1985-
Tasić, Nenad, 1962-
Milosavljević, Predrag D., 1974-

Opis (eng)

The development of archaeology as a science has also developed a methodology ofarchaeological research, which over time has become increasingly complex in accordance withexperience, needs, and modern scientific streams. The traditional methods of archaeologicalresearch were based primarily on excavations and archaeological reconnaissance. However, asarchaeology deals with the study of human life over time, it is also inevitably involved in the studyof all the accompanying aspects that have influenced the formation and development ofcommunities. This has made it necessary to introduce into the research processes other sciences thatstudy what was and what is the human environment and what archaeology did not fully cover withits methodology.One of the problems that archeologists face is establishing a relationship between theexisting material clues observed in the present, with a social context in the past. Bridging the timehiatus between the moment of the investigation and the time the material remains were formed,based on the limited amount of data available, leads to an inevitably more or less subjectiveapproach by the researcher. This process is further complicated by the destructive nature ofarchaeological excavations, where data verification is limited to the obtained archaeologicaldocumentation, without the possibility of re-excavation of already explored areas. For the abovereasons, this doctoral dissertation deals with the importance of a multidisciplinary approach inarchaeology through the application of magnetometry, as one of the most prevalent geophysicalmethods used in modern archaeology, its contribution to the processes of archaeologicalinterpretation, as well as the importance it has in reaching objective and verifiable archaeologicalconclusions.The dissertation, in the form of a case study, includes the results of archaeological researchat the Neolithic site of Grivac, which lasted (with interruptions) from 1952 to 2018. During thisperiod, three different methods of research were used: archaeological excavations, archaeologicalreconnaissance, and magnetometric research. The work is based on the results obtained using eachof the above methods, differences in methodological approach, as well as changes in the wayconclusions were drawn. The history of the research is presented, as well as the importance ofcreating multiple lines of evidence in data collection and drawing conclusions, which has enabledadditional verification of the results and reduced the risk of entanglement in scientific dogmatismand subjective approach of the researchers. The importance of the interaction of data obtained bydifferent methods in the verification of archaeological attitudes was pointed out. It has been shownthat the results obtained by magnetometry can provide an equal line of evidence that equallyinfluences the process of interpretation as well as the information obtained by archaeologicalexcavation and archaeological reconnaissance, and that this exact, verifiable data offers thepossibility of testing other archaeological findings by giving empirical basis to archaeologicalresearch.The approach considered in this study, in addition to magnetometry, can be applied to awider range of multidisciplinary research, and to the synthesis of methods from different fields ofnatural and technical-technological sciences in archaeological research, for the purpose ofimprovement, verifiability and objectivity of the interpretation of archaeological data.

Opis (srp)

Развојем археологије као науке, развијала се и методологија археолошких истраживањакоја је током времена постајала све комплекснија у складу са искуствима, потребама исавременим научним токовима. Традиционални начини археолошких истраживања су сезаснивали првенствено на ископавањима и археолошким рекогносцирањима. Међутим, какосе археологија бави прочавањем живота човека кроз време, она је неизоставно везана и запроучавање свих пратећих аспеката који су утицали на формирање и развој заједница. То јеусловило да се у процесе истраживања уведу и друге науке које проучавају оно што јепредстављало и што представља човеково окружење а што археологија својом методологијомније у целости обухватила.Један од проблем са којим се археолози сусрећу јесте успостављање односа измеђупостојећих материјалних трагова посматраних у садашњости, са друштевеним контекстом упрошлости. Премошћавање временског хијатуса између тренутка истраживања и временанастанка материјалних остатака на основу ограниченог обима доступних података, доводи донеизбежног мањег или већег субјективног приступа истраживача. Овај процес је додатноотежан деструктивном природом археолошких ископавања којима провера података биваограничена на добијену археолошку документацију, без могућности поновљеног ископавањавећ истражених површина. Из наведених разлога, у овој докторској дисертацији је обрађензначај мултидисцилинарног приступа у археологији кроз примену магнетометрије, као једнеод најзаступљенијих геофизичких метода која се користи у савременој архологији, њеномдоприносу у процесима археолошке интерпретaције, као и значају који има у доношењуобјективних и проверљивих археолошких закључака.Дисертацијом су, у форми студије случаја, обухваћени резултати археолошкихистраживања на неолитском локалитету Гривац, која су са прекидима трајала у периоду од1952 до 2018. године. Током овог периода коришћене су три различите методе истраживања:археолошка ископавања, археолошка рекогносцирања и магнетометријска истраживања. Радје заснован на резултатима добијеним коришћењем сваке од наведених метода, разликама уметодолошком приступу, као и променама у начину доношења закључака. Приказан јеисторијат истраживања, као и значај формирања више линија доказа у прикупљање податакаи доношење закључака на локалитету Гривац, што је омоућило додатну проверу резултата исмањило ризик од залажења у научни догматизам и субјективни приступ истраживача.Указано је на значај који интеракција података добијених различитим методама има упровери археолошких ставова. Показано је да резултати добијени магнетометријом, могу дапруже равноправну линију доказа који равноправно утичу на процес интерпретације као иинформације добијене археолошким ископавањем и археолошким рекогносцирањем, као и даови егзактни, проверљиви подаци, пружају могућност тестирања других археолошкихзакључака дајући емпиријску основу археолошким истраживањима.Приступ који се разматра у раду, поред магнетометрије, може се применити и на шириспектар мултидисциплинарних истраживања, и синтези метода из различитих областиприродних и техничко-технолошких наука у археолошким истраживањима, а у сврхуунапређења, проверљивости и објективности интерпретације археолошких података.

Opis (srp)

Историја и филозофија природних наука и технологије - Археологија, геофизика / History and Philosophy of Natural Science and Technology - Archaeology, geophysics Datum odbrane: 07.10.2024.

Jezik

srpski

Datum

2024

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Arheologija

археологија, магнетометрија, геофизика, мултидисциплинарни приступ у научним истраживањима, неолит, археолошки локалитет Гривац, археолошка интерпретација

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Arheologija

archaeology, magnetometry, geophysics, multidisciplinary approach in scientific research, neolithic, archaeological site Grivac, archaeological interpretation