Болна пјега смрти
Владан Бајчета је аутор који се крупним и сигурним корацима креће ка вршној тачки књижевнокритичке зрелости. Реч је, наиме, о младом, а изразито плодном тумачу књижевности, чији се интерпретативни напори – упоредо са готово редовним праћењем савремених токова српске поезије и прозе – сабирају око три велика литерарна имена: Борислава Михајловића Михиза, Владана Деснице и Слободана Селенића. Монографију о писцу Аутобиографије – о другима Бајчета је под насловом Борислав Михајловић Михиз: критичар и писац објавио 2021. године у Матици српској, да би потом, под окриљем поменуте културне институције, као приређивач учествовао у објављивању Михизових Сабраних дела. Наредне године овај аутор је објавио књигу Non omnis moriar, чији поднаслов гласи: О поезији и смрти у опусу Владана Деснице, а затим у сарадњи с Народном библиотеком Србије, у својству уредника, отпочео рад на штампању првог српског издања пишчевих Сабраних дела. Будући да је крајем 2023. године светлост дана угледала и Стваралачка биографија Слободана Селенића, коју је Бајчета врло ефектно насловио Књижевност с предумишљајем, можда бисмо могли – пратећи логику ауторових досад побројаних књига и приређивачко-уредничких залагања – наслутити да ће се у јавности ускоро обзнанити како је у припреми објављивање и Селенићевих сабраних дела. Неколико претходних књижевнокритички веома плодоносних година као да су се симболички заокружиле вешћу да је, за текст о књизи Видно поље Горана Бабића, Владану Бајчети уручена Награда „Милан Богдановић”.
srpski
2024
© All rights reserved