Две дуге деценије послератног књижевног живота (дискусија поводом есеја „Токови и струје у нашој данашњој литератури” Свете Лукића)
Током 1965. године, када се навршавало две деценије од завршетка Другог светског рата и формирања нове Југославије, у књижевној јавности је све гласније изражавана по- треба да се претходни двадесетогодишњи период пажљиво историјски сумира и естетски вреднује, како би се могли успоставити што поузданији оријентири за сагледавање савре- мене литерарне ситуације. Текст „Токови и струје у нашој данашњој литератури” Свете Лукића био је један од првих покушаја да се развојне фазе послератне књижевне повести поетички дефинишу. Овај есеј постао је повод за једну широко засновану културнопо- литичку дискусију. Имајући у виду да су у полемици на страницама часописа Дело уче- ствовале репрезентативне стваралачке личности, и да се разговор тематски разгранавао ка многим горућим књижевним питањима тога времена, у раду се кроз анализу сучељених гледишта истражују поетички и политичко-идеолошки чиниоци на којима је почивала ју- гословенска културна атмосфера средине шездесетих година двадесетог века.
srpski
2025
© All rights reserved
Кључне речи: Света Лукић, књижевна историја, стаљинизам, југословенска култу- ра, надреализам, социјалистички естетизам, идеолошки конформизам