Вештина препознавања необичног у обичниом и нестварног у стварном
Одласком Љубомира Симовића са позорнице земаљског живота српска књижевност и културна јавност остале су без једног од најзначајнијих песника друге половине двадесетог столећа, али и интелектуалне фигуре која се у временима политичко-друштвених криза није затварала у академске куле од слоноваче, већ је, по налогу властитих уверења, иступала слободно: обелодањујући своје јасне и најчешће опозиционо интониране ставове. Празнина која нужно настаје након смрти великих литерарних прегалаца изнова у нама буди талас трагичног осећања живота, али истовремено позива да се песников стваралачки опус – оно што се постојаније од чо- века опире пролазности – пажљиво сагледа и праведно валоризује.
srpski
2025
© All rights reserved