Digitalni repozitorijum
Univerziteta u Beogradu
{{ mc.sd.lang | uppercase }}
Умеће тумачења песме – интерпретативна изврсност и културна делатност Александра Јовановића
The Art Of Interpretation Of Poem – Interpretative Excellence And The Cultural Activity Of Aleksandar Jovanović
Марковић, Бојан
Summary: The paper deals with the interpretations of the poetry of the critic, scholar and professor Aleksandar Jovanović, whose significant part of his scientific work is dedicated to contemporary Serbian poetry. The topic of the paper is particularly focused on the specific angle that Jovanović’s critical attention occupies, which is the interpretation of an individual poem. The author himself is convinced that such an approach brings multiple benefits for understanding not only the poem as a unit of text interpretation, but also sheds new light on the poet’s entire oeuvre, poetics or literary heritage as a whole. This often-made choice to talk about one poem implied the appropriate selection of a methodological approach, theoretical apparatus, determined the dynamics of presenting details in their selective and meticulous sequence, with a sense of order and guiding interpretive thought to unquestionable, but not exclusive, conclusions of the analysis.Regularity and consistency will be shown in the procedures used when the author dealt with some of the most important poets of Serbian literature, and the selection of those poets itself had its own logic and criteria, which will also be discussed here. The analysis of poems I will serve as illustrative examples. V. Lalića, B. Miljkovića, B. Radovića, M. Crnjanski, M. Nastasijevića, Lj. Simović and others. In this way, the creative arc of Aleksandar Jovanović can be observed from the study Poezija srpskog neosimbolizma to the study O svetlosti starijoj od nesreće – eseji o srpskoj poeziji i kulturi, where commitment, consistency and, consequently, achievements in the interpretation of poetry.
Сажетак: Рад се бави тумачењима поезије критичара, проучаваоца и професора Александра Јовановића, чији значајан део научног рада управо јесте посвећен савременој српској поезији. Тема рада је по- себно фокусирана на специфичан угао који заузима Јовановићева критичарска пажња, а то је интерпретација појединачне песме. Сам аутор је уверен да такав приступ доноси вишеструку корист по ра- зумевање не само песме као јединице тумачења текста већ приноси ново светло целокупном опусу песника, поетици или књижевном наслеђу у целини. Овакав чест избор да се говори о једној песми подразумевао је одговарајући одабир методолошког приступа, тео- ријске апаратуре, одређивао динамику излагања појединости у свом селективном и минуциозном следу, са све смислом за ред и вођење интерпретативне мисли до неупитних, али и не искључивих, закљу- чака анализе. Показаће се правилност и доследност у поступцима који су коришћени када се аутор бавио значајним песницима срп- ске књижевности, а и сам одабир тих песника имао је своју логику и критеријуме о којима ће такође овде бити речи. Као илустративни примери послужиће анализе песама И. В. Лалића, Б. Миљковића, Б. Радовића, М. Црњанског, М. Настасијевића, Љ. Симовића и других. На овај начин уочава се стваралачки лук Александра Јовановића од студије Поезија српског неосимболизма до студије О светлости ста- ријој од несреће, одликован посвећеношћу, доследношћу и, следствено томе, достигнућима у тумачењу поезије.
srpski
2025
© All rights reserved
Keywords: Aleksandar Jovanović, Serbian poetry of the 20th century, interpretation, poem, interpretation of poetry, Serbian culture, O svetlosti starijoj od nesreće– eseji o srpskoj poeziji i kulturi, Poezija srpskog neosimbolizma.
Кључне речи: Александар Јовановић, српска поезија 20. века, интерпретација, песма, тумачење поезије, српска култура, О светлости старијој од несреће – есеји о српској поезији и култури, Поезија српског неосимболизма