О знању и незнању, врлини насупрот тебризму: Јерков и образовање
Споља гледано, образовне теме не налазе се у центру теоријског и практичног деловања Александра Јеркова. То је, наравно, далеко од истине. Свако размишљање о историјским процесима, позицијама моћи и маргине у националном и наднационалном контексту у себе укључује питање образовања. Имајући у виду токове преобликовања образовних циљева и стратегија, у чијем расапу вољно или невољно утичемо као де- латни актери, проспективност судбине образовања помало застрашује, а то је јасно и професору Јеркову. Сам иронично напомиње: „Питање језика, културе и образовања могло би бити много важније но што се у политичкој вреви и примитивизму политич- ког живота данас чини”1. Онај ко систем познаје изнутра, опажа у ком смеру се мења, разуме и узроке и последице маргинализовања хуманистике, сматра се одговорним да о овим питањима покрене јавну дебату, унапред свестан могуће узалудности таквих настојања. Поменимо у вези са тим метафору из Бекетове песме “Fail better” на коју се Јерков позива у Истини (српске) књижевности: то значи бити спреман на неуспех и деловати упркос њему, пошто „душа која стреми не може пропасти”
srpski
2024
© All rights reserved