Naslov (srp)

Функције синтаксичког паралелизма у славеносрпским текстовима

Autor

Ristić, Biljana, 1990-

Doprinosi

Kovačević, Miloš, 1953-

Opis (eng)

The subject of this research is syntactic parallelism, its usage, and functions in Slavonic-Serbian texts from the period between 1768 and 1850.Syntactic parallelism refers to cases when two or more parts of the same sentence (or twoseparate sentences, or more than two separate sentences) in prose or poetic texts ofvarious genres have symmetrically distributed syntactic elements. These elements can bearranged either contactually or distantly; they can also be homolexical, but they don'thave to be. In other words, syntactic parallelisms can be enriched with other figures ofrepetition, but this is not a necessity.Regarding the research objectives, we aim to determine the presence, frequency of usage,the distribution of saturation of genres with parallelisms, recurring structural models,categories of usage, functions, and significance of syntactic parallelism in Slavonic-Serbian texts.The corpus, consisting of a total of 93 units, includes the following genre groups of texts:1. prose literature, 2. descriptive-pragmatic texts, 3. argumentative texts, 4. obituaries, 5.newspaper articles, 6. prefaces, 7. letters, 8. texts of public addresses.The authors of the texts in the corpus include: Zaharia Orfelin, Jovan Rajić, DositejObradović, Jovan Muškatirović, Vasilije Damjanović, Avram Mrazović, AtanasijeStojković, Lukijan Mušički, Pavle Solarić, Milovan Vidaković, Sava Mrkalj, Sava Tekelija,Jovan Hadžić, Jovan Sterija Popović, Atanasije Vlahović, Jovan Subotić, Jovan Došenović,Stefan Stratimirović, Josif Rajčić, Dimitrije Davidović, Dimitrije Frušić, KonstantinBranković, Georgije Magarešević, Georgije Mihajlović, Grigorije Jovčić, Jakov Živanović,Jovan Pacić, Jovan Pavlović, Simeon Josifović, Mihailo Vitković, Manuilo Malešević,Platon Atanacković, Petar Jovanović, Sava Grujić, Simeon Josifović, Jovan Trifunović,Teodor Šušić, Uroš Maksimović, Evgenije Jovanović, Vikentije Ljuština, Teodor JankovićMirijevski, Miloš Obrenović, Đorđe Stratimirović, Stefan Rajić.After extracting the examples, we categorized them according to the genres they belongto. Within each genre group, we identified the categories of parallelism usage, and finally,within each usage category, we isolated the functions of syntactic parallelism. We alsoidentified other means with which parallelism combines and the functions of suchcombinations. The eight chapters presenting the results have an analytical-descriptivecharacter. The analysis proceeds from the plan of stylistic features to the plan of stylisticproperties: first, for each extracted example, we distinguished parallelisms and describedtheir structural characteristics, i.e., the ways in which stylistic features are shaped, andthen we focused on their functional value.The highest frequency of syntactic parallelism occurs in obituaries, both in the number ofusage categories and in the overall saturation of the text with parallelisms. The leastsyntactic parallelism is found in newspaper articles and letters, when considering thefrequency of usage, but even this rare usage is varied in terms of the categories in whichit appears.The most common categories of syntactic parallelism usage across most genres are:parallelism in argumentation, parallelism in glorifying individuals, parallelism insuggesting and encouraging action, parallelism for depicting the dynamics of an actionor process, and syntactic parallelism in description.The most important functions of syntactic parallelism in Slavonic-Serbian texts are:enabling precision, enabling clarity, enabling readability, rhythmizing the text, increasingthe sonority of repeated parts, establishing harmony, achieving text dynamism, achievingtext slowing, increasing cohesion in the text / connector role, emphasizing a message,idea, or emotion, revealing and making the structure of the text visible, highlighting theimportance of matching elements, syntactic intensification, revitalizing narration, furtherenlivening previously evoked imagery, reinforcing and clarifying thought, emphasizingideas, adding power and strength to speech, emphasizing emotionality andpsychological state, achieving a sublime style, drawing and directing the reader'sattention, pathos, additional explanation, persuasion, increasing expressiveness,enhancing the message, emphasizing similarities and differences, helping to create avisual image related to the text's content (character in the mind), attracting attention tothe content.There is no connection between the syntactic model (syntactic structure) of parallelismand the function it performs; all models (which repeat) can perform any of the identifiedfunctions. There is no connection between the repeating syntactic model and the genre inwhich it appears; all models appear in all genres.The two most common models for constructing syntactic parallelisms are: a) parallelhypotaxis, i.e., arranging dependent clauses, most often relative in the function ofattributes, temporal in the function of adverbial clauses of time, locative in the functionof adverbial clauses of place, direct in the object function. These dependent clauses mostoften have the same conjunction, adverb, or pronominal feature that is anaphoricallyrepeated at the beginning of each of them, with the predicate position at the very end ofeach dependent clause; b) the chaining of independent clauses in a coordinatedrelationship within the same complex sentence.The place for the use of parallelism can be within a phrase, one clause, multiple clausesin a complex sentence; in successive sentences, in separate distant sentences within thetext, or among multiple texts.In terms of consistency in constructing parallelism, all groups of analyzed texts, exceptfor descriptive-pragmatic and argumentative texts, are characterized by a decreasingconsistency of the model as we move further from the first sentence that establishes thesyntactic parallelism model. The reason for this consistency in constructing parallelismand the absence of its decline in descriptive-pragmatic and argumentative texts is theneed for them to be precise, clear, and readable.The longest reproduced chains of syntactic parallelism were found in Slavonic-Serbiannewspapers (the highest number of syntactic parallelism occurrences, i.e., completelyconsistent repetitions of the same syntactic functions, was 34).There is a clear pattern of the positionally determined use of the first-person singularpresent verb велимъ, which frequently accompanies syntactic parallelism.The most common figures with which syntactic parallelism combines (whether itcomplicates them or they complicate it) in most texts are certainly figures from therepetition group, with anaphora being the most frequent figure, introducing successivesentences that will have a parallel syntactic structure.The use of syntactic parallelism is present in Slavonic-Serbian texts throughout the entireduration of the Slavonic-Serbian era: it neither increased nor decreased, and thedifferences in frequency of usage are only genre-based.

Opis (srp)

Предмет истраживања је синтаксички паралелизам, његова употреба и функције, уславеносрпским текстовима у периоду од 1768. до 1850. године.Под синтаксичким паралелизмом подразумевамо случајеве када два или више деловаисте реченице (или две одвојене реченице, или више одвојених реченица), упрозним или поетским текстовима различитих жанрова, имају симетричнораспоређене синтаксичке елементе. Ови елементи могу бити распоређениконтактно или дистактно; могу бити и хомолексички, али не морају, другимречима, синтаксички паралелизми могу бити обогаћени другим фигурамапонављања, али не морају.Што се циљева истраживања тиче, желимо да утврдимо присуство, учесталоступотребе, дистрибуцију засићености жанрова паралелизмима, структурне моделекоји се понављају, категорије употребе, функције и значај синтаксичкогпаралелизама у славеносрпским текстовима.Корпус, који се састоји од укупно 93 јединице, обухватио је следеће жанровске групетекстова: 1. прозна књижевност, 2. дескриптивно-прагматички текстови, 3.расправљачки текстови, 4. некролози, 5. новински текстови, 6. предговори, 7. писма,8. текстови јавних обраћања.Аутори текстова из корпуса су: Захарија Орфелин, Јован Рајић, Доситеј Обрадовић,Јован Мушкатировић, Василије Дамјановић, Аврам Мразовић, AтанасијеСтојковић, Лукијан Мушицки, Павле Соларић, Милован Видаковић, Сава Мркаљ,Сава Текелија, Јован Хаџић, Јован Стерија Поповић, Атанасије Влаховић, ЈованСуботић, Јован Дошеновић, Стефан Стратимировић, Јосиф Рајачић, ДимитријеДавидовић, Димитрије Фрушић, Константин Бранковић, Георгије Магарашевић,Геогије Михаљевић, Григорије Јовчић, Јаков Живановић, Јован Пачић, ЈованПавловић, Симеон Јосифовић, Михаило Витковић, Мануило Малешевић, ПлатонАтанацковић, Петар Јовановић, Сава Грујић, Симеон Јосифовић, ЈованТрифуновић, Теодор Шушић, Урош Максимовић, Евгеније Јовановић, ВикентијеЉуштина, Теодор Јанковић Миријевски, Милош Обреновић, ЂорђеСтратимировић, Стефан Рајић.Након ексцерпирања, примере смо поделили према жанровима којима припадају,затим смо у оквиру сваке жанровске групе издвојили употребне категоријепаралелизама, и на крају смо у оквиру сваке од употребних категорија издвојилифункције које синтаксички паралелизам има. Након тога смо издвојили осталасредства са којима се паралелизам комбинује и функције таквог комбиновања.Осам поглавља у којима презентујемо резултате имају аналитичко-дескриптивникарактер. Смер анализе је од плана стилематичности ка плану стилогености: првосмо, за сваки ексцерпирани пример, издвојили паралелизме и описали њиховеструктурне карактеристике, тј. начине на које су стилеми оформљени, а онда смосе бавили њиховом функционалном вредношћу.Највише синтаксичког паралелизма је у некролозима, и по броју категоријаупотребе и по општој засићености текста паралелизмима. Најмање је синтаксичкогпаралелизма у новинским чланцима и писмима, ако посматрамо учесталоступотребе, али је и та ретка употреба разноврсна према критеријуму категорија укојима се јавља.Употреба синтаксичког паралелизма у аргументовању, паралелизам у величањупојединаца, паралелизам у сугерисању и подстицању на неко чињење,паралелизам за приказивање динамике неке радње или процеса и синтаксичкипаралелизам у описивању су најзаступљеније категорије употребе синтаксичкогпаралелизма у већини жанрова.Најважније функције синтаксичког паралелизма у славеносрпским текстовима су:омогућавање прецизности, омогућавање јасности, омогућавање прегледности,ритмизација текста, повећана звучност поновљеног дела, успостављање хармоније,постизање динамичности текста, постизање успорености текста, повећање кохезијеу тексту / конекторска улога, наглашавање неке поруке, идеје или осећања, да серазоткрије и учини видљивијом структура текста, истицање значаја подударнихелемената, синтаксичка интензификација, оживљавање приповедања, додатнооживљавање већ изазване представе, да се мисао појача и учини јаснијом, да сенагласе идеје, давање/додавање силе и снаге говору, наглашавањеемоционалности и психолошког стања, постизање узвишености стила, изазивање иусмеравање пажње читалаца, патетичност, додатна експликација, уверавање,убеђивање, повећање експресивности, улепшавање поруке, да се нагласе сличностии разлике, да помогне стварање визуелне слике у вези са тим шта се где у текстуналази (лик текста у уму), да привуче пажњу на садржај.Не постоји веза између синтаксичког модела (синтаксичке структуре) паралелизмаи функције коју он обавља, сви модели (који се понављају) могу обављати свакууочених од функција.Не постоји веза између синтаксичког модела који се понавља и жанра у коме се онјавља, сви модели се јављају у свим жанровима.Два најчешћа модела по којима се граде синтаксички паралелизми јесу: а)паралелна хипотакса, то јест ређање зависних реченица, најчешће односних уфункцији атрибута, временских у функцији прилошке одредбе за време, месних уфункцији одредбе за место, изричних у објекатској функцији, а ове зависнереченице најчешће све имају исто везничко, прилошко или заменичко обележјекоје се анафорски понавља на почетку сваке од њих, док је позиција предиката насамом крају сваке од зависних реченица; б) низање независних реченице укоординираном односу, у оквиру исте сложене реченице.Место за употребу паралелизма може бити у оквиру синтагме, једне клаузе, вишеклауза у сложеној реченици; у сукцесивним реченицама, у одвојеним дистактнимреченицама у тексту, или међу више текстова.У погледу доследности у грађењу паралелизма, за све групе анализираних текстова,осим за дескриптивно-прагматичке и расправљачке текстове карактеристично je даје, са удаљавањем од прве реченице која одређује модел за синтаксичкипаралелизам репетитивна доследност том моделу све мања. Разлог за доследност уграђењу паралелизма и неопадање те доследности у дескриптивно-прагматичкими расправљачким текстовима је потреба да они буду буде прецизни, прегледни ијасни.Најдуже репродуковане ланце синтаксичког паралелизма пронашли смо уславеносрпским новинама (највећи број остваривања синтаксичког паралелизма,то јест потпуно доследне репетиције истих синтаксичких функција, који смозабележили је 34).Постоји јасан образац позиционо одређене употребе првог лица једнине презентаглагола велимъ, који је чест пратилац синтаксичког паралелизма.Најчешће фигуре са којима се синтаксички паралелизам комбинује (било да сењима осложњава, или он осложњава њих) у већини текстова свакако су фигуре изгрупа понављања, међу њима по фреквенцији употребе предњачи анафора којауводи сукцесивни низ реченица које ће имати паралелну синтаксичку структуру.Употреба синтаксичког паралелизма је присутна у славеносрпским текстовиматоком целог трајања славеносрпске епохе: нити се повећавала, нити је јењавала,разлике у учесталости употребе су само жанровске природе.

Opis (srp)

Наука о језику; српски језик - Стилистика, синтакса, историја српског књижевног језика / Linguistics; Serbian Language - Stylistics, Syntax, History of the Serbian Literary Language Datum odbrane: 11.07.2025.

Jezik

srpski

Datum

2025

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srpski jezik

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Sintaksa

syntactic parallelism, Slavonic-Serbian language, Slavonic-Serbian era, figures of repetition, anaphora, genres, prose literature, descriptive-pragmatic texts, argumentative texts, obituaries, newspaper articles, prefaces, letters, public address texts

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srpski jezik

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Sintaksa

синтаксички паралелизам, славеносрпски језик, славеносрпска епоха, фигуре понављања, анафора, жанрови, прозна књижевност, дескриптивно- прагматички текстови, расправљачки текстови, некролози, новински текстови, предговори, писма, текстови јавних обраћања