Naslov (srp)

Психолошки аспекти сцијентизма : докторска дисертација

Autor

Lukić, Petar, 1992-

Doprinosi

Damnjanović, Kaja, 1979-
Popadić, Dragan, 1955-
Branković, Marija, 1981-
Žeželj, Iris, 1975-

Opis (srp)

Опште неповерење у науку и научнике, као и различита специфична антинаучна уверења, оправдано привлаче велику пажњу истраживача због негативних последица које оваква уверења могу имати на појединце и друштво у целини. Међутим, поверење у науку такође може попримити неоправдане сразмере, тако да таква уверења о науци не одговарају њеним стварним дометима, што је се у филозофској литератури означава појмом сцијентизма, чији смо психолошки садржај и корелате испитивали у овој дисертацији. У првој фази конструисали смо Упитник сцијентистичких уверења који се односио како на науку и научни метод тако и на научнике. Нови упитник састоји се од 20 скала Терстоновог типа, како би осигурали да имамо неутралну тачку (‖критичко поверење‖) у односу на коју би могли да тврдимо да су екстремнији облици поверења некритички. Упитник је концептуално валидиран од стране стручњака из области психометрије и филозофије науке, као и од стране лаика. Показао је како конвергентну, као и предиктивну валидност, односно, очекиване везе са научним знањем, прецењивањем познавања научних концепата, те са догматизмом. У другој фази показали смо на репрезентативном узорку грађана Србије да је некритичко поверење у науку и научнике учесталије од неповерења, као и да су сцијентистичка уверења негативно повезана са антинаучним уверењима (веровањем у теорије завере, псеудонауку, паранормално, сујеверје). Показали смо, међутим, и да су сцијентистичка уверења, слично као и наведена антинаучна уверења, повезана позитивно са потребом за заокруженошћу и нетолеранцијом неизвесности, а негативно са когнитивном рефлексивношћу и когнитивним способностима. У два експеримента у оквиру треће фазе истраживали смо да ли су особе са израженијим сцијентистичким уверењима склоније да се ослањају на научне сигнале као хеуристике приликом процене квалитета објашњења и аргумената. У првом експерименту потврдили смо да испитаници објашњења психолошких феномена процењују као квалитетнија онда када су допуњена небитном неуронаучном информацијом него када нису. У другом експерименту показали смо да аргументе процењују као квалитетније када су представљени као да долазе од научних извора него од стране лаичких извора. Нисмо, међутим, нашли потврду за наша очекивања да ће сцијентистичка уверења модерирати ове ефекте. Кроз две студије у оквиру четврте фазе испитивали смо однос између сцијентистичких уверења и склоности да се подржавају мере кажњавања за особе које се не понашају у складу са научним препорукама или промовишу антинаучна уверења. Израженија сцијентистичка уверења пратила је јача подршка за предложене мере кажњавања, од медијске цензуре, преко новчаног или затворског кажњавања, па до укидања права на здравствену заштиту. У другој студији показали смо да морализовање рационалности може делимично објаснити ове везе. Коначно, у петој фази истраживали смо да ли су особе са израженијим сцијентистичким уверењима склоније да позитивно гледају на етички проблематичне експерименте. У две студије, једној на студентском узорку, а другој на пригодном узорку из опште популације, нисмо добили значајне везе између ових феномена. Резултате ових студија дискутовали смо из више теоријских перспектива као што су теорије обраде информација или идентитске теорије, као и у ширем контексту комуникације, друштвених односа, и политичке партиципације грађана.

Opis (srp)

Психологија - Социјална психологија / Psychology - Social psychology Datum odbrane: 30.04.2025.

Opis (eng)

Mistrust in science and scientists, as well as various specific anti-scientific beliefs, naturally attract considerable attention from researchers due to the negative consequences such beliefs can have on individuals and society as a whole. However, trust in science can also take on unjustified proportions, so that such beliefs about science do not correspond to its actual capacities — a phenomenon referred to in the philosophical literature as scientism, whose psychological content and correlates were examined in this dissertation. In the first phase, we constructed the Scientistic Beliefs Questionnaire, which covers beliefs about science, the scientific method, and scientists themselves. The new questionnaire consists of 20 Thurstone-type scales, ensuring a neutral point ("critical trust") against which more extreme forms of trust could be identified as uncritical. The questionnaire was conceptually validated by experts in psychometrics and philosophy of science, as well as by laypeople. It demonstrated both convergent and predictive validity, i.e., expected associations with scientific knowledge, overestimation of scientific concepts familiarity, and dogmatism. In the second phase, we demonstrated on a representative sample of Serbian citizens that uncritical trust in science and scientists is more prevalent than mistrust and that scientistic beliefs are negatively associated with anti-scientific beliefs (belief in conspiracy theories, pseudoscience, paranormal phenomena, and superstition). However, we also showed that scientistic beliefs - much like the aforementioned anti-scientific beliefs - are positively correlated with the need for cognitive closure and intolerance of uncertainty, and negatively correlated with cognitive reflectiveness and cognitive abilities. In two experiments in the third phase, we examined whether individuals with stronger scientistic beliefs are more likely to rely on scientific cues as heuristics when assessing the quality of explanations and arguments. In the first experiment, we confirmed that participants evaluate explanations of psychological phenomena as more credible when they are supplemented with irrelevant neuroscientific information than when they are not. In the second experiment, we showed that participants evaluate arguments as better when they are presented as coming from scientific sources rather than from lay sources. However, we did not find evidence for our expectation that scientistic beliefs would moderate these effects. In two studies in the fourth phase, we examined the relationship between scientistic beliefs and the tendency to support punitive measures against individuals who do not adhere to scientific recommendations or who promote anti-scientific beliefs. Stronger scientistic beliefs were associated with greater support for the proposed punitive measures, ranging from media censorship and financial or prison penalties to the denial of healthcare rights. In the second study, we demonstrated that the moralization of rationality can partially explain these associations. Finally, in the fifth phase, we investigated whether individuals with stronger scientistic beliefs are more inclined to view ethically problematic experiments in a positive light. In two studies — one with a student sample and one with a convenience sample from the general population — we did not observe significant associations between these phenomena. The results of these studies were discussed from multiple theoretical perspectives, such as information processing theories and identity theories, as well as in the broader context of communication, social relations, and citizens' political participation.

Jezik

srpski

Datum

2025

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Psihologija

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Socijalna psihologija

trust in science, trust in scientists, scientism, irrational beliefs, scientific literacy

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Psihologija

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Socijalna psihologija

поверење у науку, поверење у научнике, сцијентизам, ирационална уверења, научна писменост