Naslov (srp)

Велика Британија и Грчка револуција: 1821-1830 : докторска дисертација

Autor

Kutlešić, Milan, 1984-

Doprinosi

Rastović, Aleksandar, 1969-
Jagodić, Miloš, 1975-
Dajč, Haris, 1983-
Samardžić, Nikola, 1961-

Opis (srp)

Грчка револуција је била догађај из треће деценије деветнаестог века који јепотресао тадашњу Европу, тако што је променио начин на који су европске државепосматрале побуњенике и борце за стварање националиних држава. Велика Британије нијебила толико заинтересована за сукобе у Османском царству, јер су њени приоритети у томтренутку били у другим деловима света. Русија је желела и подстицала Грчку револуцију,ради ширења своје територије и моћи у односу на Османско царство. Грчку револуцију суприжељкивале и очекивале знамете личности британске политичке и културне елите.Љубав према Грчкој и наклоност према њеној прошлости, гајиле су се и развијале у ВеликојБританији деценијама пре самог почетка устанка. Међу ученим Британцима и Европљанимасе развио посебан осећај за грчку историју и културу, који ће се обликовати у модеранполитички покрет за стварање независне грчке државе. Тај покрет се називаофилхеленизам, а његови следбеници филхелени. Као симбол филхеленства посебно сеиздвајао лорд Џорџ Гордон Бајрон. Његово књижевно дело Ходочашће Чајлда Харолда,помоћ грчким револуционарима у добијању ратног кредита на Лондонској берзи 1823, смрту Мисолонгију 1824. године, били су немерљив допринос у грчкој борби за независност.Утицај јавног мњења, друштвена клима и филхеленисти деловали су на промену британскеспољне политике према Грчкој револуцији. Џорџ Канинг је био свестан освајачких намераРусије према Османском царству, па је тежио да приволи Русију да решавање грчког питањабуде део заједничке политике Велике Британије, Русије и Француске. Три европске државесу склопиле уговор у Лондону 6. јула 1827. године, у коме су се договориле да за себе нећетражити привилегије, већ ће се бавити решавањем проблема Грка. После смрти ЏорџаКанинга, поморска флота три државе поразила је османску флоту код Наварина 20. октобра1827. године. Султан Махмуд II је одбио да прихвати било какве услове савезника и Русијаму је објавила рат. Русија је изашла као победник и Једренским миром 1829. годинеприволела је султана да прихвати све услове, али је и издејствовала за себе и некепривилегије. То је било супротно са Лондонским споразумом, што је довело доприближавња Велике Британије и Француске. Русија тежила аутономији Грчке у оквируОсманског царства. На крају су Велика Британија, Русија и Француска се договориле уЛондону 3. фебруара 1830. године да Грчка буде међународно призната држава, на чијемчелу ће бити монарх кога изаберу ове три европске силе. Однос према Грчкој револуцијиутицао је и на однос према Русији, која је представљала супарника Великој Британији уАзији и која је својим продором на југ према Кавказу и Персији постала главни конкурентБританцима за превласт у том делу света. Ови догађаји су подстакли британску политичкуелиту да се више заинтересује и за Османско царство, као и за народе који су живели уграницама Османског царства или су се граничили са њим.

Opis (srp)

Историја - Општа историја Новог века / History - Modern history Datum odbrane: 28.02.2024.

Opis (eng)

The Greek Revolution was an event from the third decade of the nineteenth centurythat shook Europe at the time, by changing the way European states viewed rebels and fighters forthe creation of nation-states. Great Britain was not so interested in the conflicts in the OttomanEmpire, because its priorities at that time were in other parts of the world. Russia wanted andencouraged the Greek Revolution, in order to expand its territory and power in relation to theOttoman Empire. The Greek Revolution was desired and expected by prominent figures of theBritish political and cultural elite. Love for Greece and affection for its past were cultivated anddeveloped in Great Britain decades before the beginning of the uprising. A distinct sense of Greekhistory and culture developed among learned British and Europeans, which would shape into amodern political movement for the creation of an independent Greek state. That movement wascalled Philhellenism, and its followers Philhellenes. Lord George Gordon Byron stood out as asymbol of philhellenism. His literary work The Pilgrimage of Childe Harold, helping the Greekrevolutionaries in obtaining a war loan on the London Stock Exchange in 1823, and his death inMissolonghi in 1824, were immeasurable contributions to the Greek struggle for independence.The influence of public opinion, the social climate and the Philhellenes acted to change Britishforeign policy towards the Greek Revolution. George Canning was aware of Russia's conqueringintentions towards the Ottoman Empire, so he tried to persuade Russia to make solving the Greekquestion part of the common policy of Great Britain, Russia and France. The three European statesconcluded a treaty in London on July 6, 1827, in which they agreed that they would not seekprivileges for themselves, but would deal with solving the Greek problem. After the death ofGeorge Canning, the naval fleet of the three states defeated the Ottoman fleet at Navarino onOctober 20, 1827. Sultan Mahmud II refused to accept any terms from the allies and Russiadeclared war on him. Russia came out as the winner and with the Peace of Adriatic in 1829, itpersuaded the sultan to accept all conditions, but it also obtained some privileges for itself. Thiswas contrary to the London Agreement, which brought Britain and France closer together. Russiaaspired to the autonomy of Greece within the Ottoman Empire. In the end, Great Britain, Russiaand France agreed in London on February 3, 1830, that Greece would be an internationallyrecognized state, headed by a monarch chosen by these three European powers. The attitudetowards the Greek Revolution also influenced the attitude towards Russia, which represented GreatBritain's rival in Asia and which, with its penetration to the south towards the Caucasus and Persia,became the main competitor of the British for supremacy in that part of the world. These eventsencouraged the British political elite to take more interest in the Ottoman Empire, as well as in thepeoples who lived within or bordered the Ottoman Empire.

Jezik

srpski

Datum

2024

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Istorija novog veka

Велика Британија, Грчка револуција, Османско царство, Русија, филхеленизам, Бајрон, Џорџ Канинг, британска штампа, јавно мњење

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Istorija novog veka

Great Britain, Greek Revolution, Ottoman Empire, Russia, Philhellenism, Byron, George Canning, British press, public opinion