Између идеолошког и естетског: поетика кратке приче у дечјем листу Тик-Так
Апстракт: Истраживањем је обухваћено сто бројева Тик-Така, односно првих пет година постојања ове дечје публикације (1969–1974). У средишту аналитичке пажње налази се поетика кратке приче, која није испитивана искључиво из перспективе индивидуалних стваралачких особености различитих аутора, већ и у ширем контексту уређивачке политике листа, затим имплицитних педагошко- -дидактичких захтева и нескривених идеолошких налога. Изузев изразите сажетости и начелне намењености дечјим читаоцима, објављиване приче имају врло мало заједничких својстава. Због тога се радом настојао систематизовати корпус поетички дисперзивних, тематско-мотивски разноликих, а према естетским дометима често диспаратних наративних прилога. Интерпретацијом књижевних текстова издвајани су скупови прича који уоченим заједничким својствима сачињавају засебне приповедне моделе. Нарочита пажња посвећена је анализи идеолошке функционализације литерарног текста, као и прекомерне дидактичке инструментализације књижевног чина. Посебно херменеутичко интересовање изазвали су прилози поетички сродни хуморескама и шаљивим народним при поветкама, потом модерне наративне стратегије у текстовима Душка Радовића, као и укупни садржај рубрике „Ратна прича“. Истраживање указује на то да би у уметнички најуспелија прозна остварења, осим текстова фолклорног порекла, ваљало убројати оне приче што су, у окружењу дидактички инструментализованих, празнично-пригодних и комунистичким идејама уподобљених наративних целина, очувале своју – на темељима хумористичког проседеа и модерног приповедачког осећања засновану – поетичку аутономност.
srpski
2019
© All rights reserved
Кључне речи: поетика, кратка прича, приповедни модел, наивна свест, идеолошки догматизам, дидактизам