Digitalni repozitorijum
Univerziteta u Beogradu
{{ mc.sd.lang | uppercase }}
EKOLOŠKE I FINANSIJSKE PERFORMANSE: ANALIZA KARBONSKE EFIKASNOSTI PREDUZEĆA U SRBIJI
Janjić, Jovana
Poslovanje u današnjem okruženju preduzećima nameće ekološku odgovornost kao imperativ. Ipak, u nastojanjima da delaju po principima dobrih ekoloških praksi, ona i dalje, nesumnjivo, bivaju vođena svojim finansijskim ciljevima. Stoga se prihvatanje strategija eko-efikasnosti, koje inkorporiraju ekonomsku i ekološku dimenziju upravljanja performansama, javlja kao instrument korporativne održivosti. Kao bitan segment negativnog ekološkog učinka ističe se emisija gasova sa efektom staklene bašte, među kojima prednjače emisije ugljenika, pa se karbonska efikasnost javlja kao segment eko-efikasnosti. Ipak, uprkos brojnim kontekstualnim razmatranjima, i dalje ne postoji konsezus u pogledu indikatora kojima bi se eko-efikasnost merila. Ovo je uslovljeno, pre svega, neusaglašenostima u domenu izražavanja ekološke komponente. Neretko se kao pitanje javlja da li preduzeća mogu biti uspešna u obe dimenzije ili je, pak, eko-efikasnost pitanje trade-offa. Predmet istraživanja ovog rada jeste merenje i poređenje karbonske efikasnosti u 2022. u odnosu na 2017. godinu velikih preduzeća koja predstavljaju značajne izvore zagađivanja. Razlaganjem karbonske efikasnosti na finansijsku i ekološku dimenziju namera je da se utvrdi kako su ove dve dimenzije pojedinačno opredelile promenu odabranog indikatora karbonske-efikasnosti.
srpski
2024
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 4.0 - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 4.0 International License.
http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/legalcode
Poslovanje u današnjem okruženju preduzećima nameće ekološku odgovornost kao imperativ. Ipak, u nastojanjima da delaju po principima dobrih ekoloških praksi, ona i dalje, nesumnjivo, bivaju vođena svojim finansijskim ciljevima. Stoga se prihvatanje strategija eko-efikasnosti, koje inkorporiraju ekonomsku i ekološku dimenziju upravljanja performansama, javlja kao instrument korporativne održivosti. Kao bitan segment negativnog ekološkog učinka ističe se emisija gasova sa efektom staklene bašte, među kojima prednjače emisije ugljenika, pa se karbonska efikasnost javlja kao segment eko-efikasnosti. Ipak, uprkos brojnim kontekstualnim razmatranjima, i dalje ne postoji konsezus u pogledu indikatora kojima bi se eko-efikasnost merila. Ovo je uslovljeno, pre svega, neusaglašenostima u domenu izražavanja ekološke komponente. Neretko se kao pitanje javlja da li preduzeća mogu biti uspešna u obe dimenzije ili je, pak, eko-efikasnost pitanje trade-offa. Predmet istraživanja ovog rada jeste merenje i poređenje karbonske efikasnosti u 2022. u odnosu na 2017. godinu velikih preduzeća koja predstavljaju značajne izvore zagađivanja. Razlaganjem karbonske efikasnosti na finansijsku i ekološku dimenziju namera je da se utvrdi kako su ove dve dimenzije pojedinačno opredelile promenu odabranog indikatora karbonske-efikasnosti.