ТРЖИШТЕ РАДА ИНДУСТРИЈЕ СРБИЈЕ
Најновије технолошке и геополитичке промене у великој мери утичу на индустрију и доводе до повећања значаја индустријске политике. Спорији економски раст, растућа инфлација, осетљиво тржиште рада и енергетска криза представљају све веће изазове. У овом раду се бавимо анализом основних индикатора тржишта рада у индустрији у Србији, у делатностима Б–Е (КД2010). Посматраћемо кретање запослености и зарада у периоду 2018–2023, са освртом на утицај КОВИД- 19 пандемије. Укупна запосленост у индустрији је порасла за 11,8% у 2023. у односу на 2018. годину, што одговара расту укупне запослености у Србији. Ипак, постоје значајне разлике унутар индустрије, па је тако највише порастао број запослених у рударству, за чак 25%. Прерађивачка индустрија је остварила раст на нивоу просека, док је делатност снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом забележила пад броја запослених за чак 10%. Кумулативни раст плата у индустрији је мањи од раста у укупној привреди, и износио је 20%. Продуктивност рада је порасла, али су и солидно порасли и реални јединични трошкови рада, услед већег реалног раста зарада од продуктивности рада. Раст реалних јединичних трошкова рада у индустрији смањује конкурентску позицију привреде Србије.
srpski
2024
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 4.0 - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 4.0 International License.
http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/legalcode
Кључне речи: Реалне зараде, запосленост, продуктивност рада, трошкови рада, индустријска политика, Србија