Идентитет и сећање у Раним јадима Данила Киша (интерпретативни и методички аспекти)
САЖЕТАК: Раним јадима, који су део Кишове тзв. породичне трилогије, рад приступа из оба угла наглашена у поднаслову и обликује интерпретативно-методичко тумачење сећања, прошлости и идентитета. У идентитетском обликовању Андреаса Сама преплићу се индивидуална и колективна прошлост, одређене трауматском и посттрауматском историјском перспективом уочи, за време и након Другог светског рата. Индивидуално памћење јунака обележено је искуством ми-памћења: породице, нације и идеологије. Сећања навиру под утицајем патње, стида, глади, трауме и опсесије смрћу, а улога приповедања у призивању сећања јесте поновно конструисање прошлости која у књижевном тексту задобија непроменљив облик. У фокусу рада биће тумачење временске напуклине која постоји у памћењу, дакле, у тренутку када се Андреас Сам сећа (његова садашњост) и у тренуцима којих се сећа (његова прошлост); на њој почива поступак приповедања који, такође, идентитетски конституише јунака. Обликовање јунака збирке Рани јади показује значајну улогу колективне историје и традиције у конструисању личног идентитета. То открива важност коју ово дело има у образовним и васпитним циљевима наставе српског језика и књижевности. Књижевна дела и њихово проучавање на часу, обликовање ђачке рецепције и њено унапређивање, једним делом активирају колективно памћење ученика. То је посебно осетљиво када се узме у обзир трауматично обележен историјски тренутак и српског и јеврејског народа у времену које обухвата сећање на детињство јунака Кишове збирке. Тумачење идентитета Андреаса Сама, као и тешког колонијалног притиска са којим се јунак у детињству суочава, може отворити важна питања у настави – од (српског/јеврејског) индивидуалног и колективног памћења до могућих опасности које идентитет дезинтегришу.
srpski
2024
© All rights reserved
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Данило Киш, Рани јади, идентитет, сећање, настава књижевности, образовни циљеви, места сећања