Naslov (srp)

Р. А. Рајс пред злочином није могућа неутралност : (поводом 110 година од доласка у Србију и 95 година од смрти)

Autor

Шуваковић, Урош

Publisher

Нови Сад: Архив Војводине: Матица српска; Београд: Факултет за образовање учитеља и васпитача

Opis (srp)

ПРЕДГОВОР Ове године навршило се 110 година од доласка Р. А. Рајса у Краљевину Србију (1914) и 95 година од његове смрти у Београду, Краљевина СХС (1929). Култура памћења, оно што одржава континуитет једног друштва и представља фундамент његовог идентитета, од суштинске је важности за сваки народ, посебно за српски, који се често опредељи- вао за политику заборава, правећи непотребне и штетне историјске и друштвене дисконтинуитете. Без неговања културе памћења тешко је замислити културу уопште, јер се она, као одлика људске врсте, темељи на културној тра- дицији и културном напретку (Илић, 1991: 18). Отуда је и сам новостворени појам културе поништавања (в. Антонић, 2024) суштински – оксиморон. Нема напретка без традиције које опет нема без памћења, нема ни напретка ни традиције без идентитета групе којој се припада пошто је она њихов носилац, а идентитет се темељи на мноштву међусобних веза и односа, унутаргрупних и према другим групама, које су ткане кроз историју, које се стварају данас и настајаће и сутра. Зато је важно памтити личности и догађаје, који су учествовали у креирању неког групног идентитета. Арчибалд Рајс је, без сумње, значајно допринео креира- њу перцепције о Србима, бар у два смисла. Најпре, доказао је да Срби нису варвари, већ да су током Првог светског рата били жртве других народа, завојевача, који су над њима починили стравичне злочине. Сем тога, допринео је да се у светској јавности Срби перципирају као мали, али слободарски народ, који своју слободу плаћа и највећом 8 Р. А. Рајс: Пред злочином није могућа неутралност жртвом. Коначно, у тешким данима поставши пријатељ Срба, и по цену личне жртве, он је хвалио врлине српског народа и, истовремено, жигосао његове највеће мане. Обично се Рајс посматра у светлу криминалистике, што је несумњиво тачно. Он је оснивач модерне криминалистике. Међутим, занемарује се његов социолошки допринос, који је пружио у својим радовима, боравећи у нашој земљи пет- наест година. Ова књига управо има за циљ да то исправи, да покаже у којим је областима социолошког истраживања присутан Рајсов научни допринос, при чему треба имати у виду да он никада није био стриктно истраживачки, већ и просветитељски. Када сам рекао својим колегама и познаницима да радим на овој књизи, није било никога ко се није понудио да ми на неки начин помогне. Сматрам да је то више због Рајса, а мање због мене. Јер пријатељства какво је Рајс исказао према српском народу, тешко се заборављају. Овом приликом захваљујем др Мирославу Перишићу, директору Државног архива Србије, и мр Драгану Гачићу, директору Историјског архива Београда, као и њиховим сарадницима, који су ми помогли у прикупљању грађе коју сам користио у свом истраживању; Јасмини Нинков, директорки Библиотеке града Београда, која ми је омогу- ћила увид у ретку књижну грађу која ми је била потребна; Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду и Српском социолошком друштву, који су се сагласили да неки од мојих радова који су изворно објављени у њихо- вим издањима – зборницима Archibald Reiss Days и часо- пису Социолошки преглед – буду саставни део ове књиге. Председник Матице српске, проф. др Драган Станић, и директор Архива Војводине, др Небојша Кузмановић, понудили су да те институције буду суиздавачи мог дела, заједно са Факултетом за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду, на коме радим, а декан, проф. др Данимир Мандић, излазио ми је у сусрет кад год сам то тражио. Ганули су ме и поклони које сам добио – приликом рада на књизи – од људи којима је, као и мени, стало да се Предговор 9 успомена на Рајса, и кроз њега успомена на велику српску епопеју с почетка 20. века, памти. Мр Драган Гачић ми је поклонио репринт Споменице др Рајсу: од срца к срцу, аутора Саве М. Ђорђевића. Када сам сазнао да је колега Милан Старчевић објавио, и то као ауторско издање, до сада непреведену грађу на српски језик – Рајсове студије публиковане на француском језику о бугарским злочинима у време Првог светског рата и комитском питању у Јужној Србији, пронашао сам његов број телефона и замоли га да купим један примерак који ми је потребан за истраживање. Иако смо се тада упознали, и то телефонски, послао ми је књигу – на поклон, уз посвету. Једноставно, радећи на сту- дији о Рајсу, не пронађох човека који није био спреман да допринесе мом подухвату. Ваљда сви још осећамо колико смо му као нација дужни. Свима захваљујем на указаној подршци да ова књига буде објављена и да заједно и на тај начин обележимо значајне датуме из Рајсове биографије и српске историје. Коначно, али никако на последњем месту, захвалност дугујем рецензентима проф. др Слободану Антонићу, проф. др Александру Растовићу и проф. др Ивани Крстић Мистриџеловић, на веома корисним саветима и сугестијама. Помоћ коју ми је приликом прикупљања грађе пружила колегиница Мистриџеловић је била више него драгоцена, па јој посебно захваљујем.

Jezik

srpski

Datum

2024

Licenca

© All rights reserved

Deo kolekcije (1)

o:25609 Факултет за образовање учитеља и васпитача Уни...