Naslov (srp)

OSLOBAĐAJUĆA TRANSFORMACIJA ŽENSKIH LIKOVA U ŠEKSPIROVIM I DRŽIĆEVIM KOMEDIJAMA?

Autor

Popin, Aleksandra
Janjatović, Violeta

Opis (srp)

Sažetak: U doba kraljice Elizabete I važilo je uverenje da su žene intelektualno, fizički i moralno inferiornije od muškaraca. Dok se jedan broj ženskih likova Šekspirovih drama uklapa u stereotipnu sliku vremena i u potpunosti oslikava rodne uloge tog perioda, neretki su i oni ženski likovi koji ruše stereotipe o ženi kao submisivnom, krhkom biću, bez prava na sopstveni identitet. Pod uticajem renesanse, koja je, između ostalog, označila i transformaciju žena i odnosa prema njima, ali i slike kraljice, moćne i dominantne vladarke, Šekspir nereretko u svojim komadima slika žene kao inteligentne, hrabre i plemenite i kao žene koje se po svojim stavovima, ali i po pravima koje zahtevaju ni po čemu ne razlikuju od muškaraca. Nezavisne mlade žene poput Rozalinde iz drame Kako vam drago ili Beatriče iz drame Mnogo buke ni oko čega predstavljaju dramatičan kontrast u odnosu na Hermiju iz drame San letnje noći ili Heru iz drame Mnogo buke ni oko čega. One se ne uklapaju u sliku idealne žene tog vremena. Takođe, one nisu nezavisne u modernom smislu reči, ali kada ih poredimo sa tipičnim ženama Šekspirovog doba, one to zasigurno jesu. U radu ćemo analizirati i komedije Marina Držića. Ispitivaćemo na koji način je ovaj autor kreirao ženske likove, te da li je renesansni duh u Dubrovniku, koji je na mnogo načina izmenio život svih društvenih slojeva, uticao i na to da se transformišu i likovi žena kod ovog autora. U nekim segmentima tekstova (npr. Tirena, Skup, Dundo Maroje) primetna je konzervativna, patrijarhalna kritika društva, odnosno veličanje patrijarhalnog reda i morala, osuđivanje novotarija, posebno usmerenog na omladinu, naročito žene. One se kvalifikuju kao neradne, neinteligentne, zaluđene modom. U literaturi se može pronaći podatak (što je ušlo i u tekst Dunda Maroja) da su devojke mogle ići ulicom samo uz pratnju starijih žena, o velikim praznicima do crkve, dok su udate imale veću slobodu, ali uz pratnju muževa. U Držićevim komedijama, kada je o uslovno „oslobođenim” ženskim likovima reč, javljaju se vile, kurtizane, Kotoranke, sluškinje. Kod nekih od njih dolazi do svojevrsnih transformacija manifestacija ideniteta, pa ćemo utvrđivati njihovu motivisanost i funkciju. Na kraju ćemo pokušati da izvedemo zaključke o sličnostima i razlikama u kreiranju ženskih likova u komedijama ovih dvaju pisaca, te o tome u kojoj meri kulturni duh jedne epohe (ni)je mogao uticati na njihovo oslobađanje.

Jezik

srpski

Datum

2023

Licenca

© All rights reserved

Predmet

Ključne reči: Šekspir, Držić, ženski likovi, transformacija, identitet

Deo kolekcije (1)

o:28516

Radovi nastavnika i saradnika Državnog univerziteta u Novom Pazaru