Naslov (srp)

Туристичке атракције у функцији структурирања понуде Пчињског округа

Autor

Marić Stanković, Anđelina, 1990-

Doprinosi

Bratić, Marija, 1982-
Gajić, Mirjana, 1965-
Jovičić, Dobrica, 1961-
Pavlović, Sanja, 1974-

Opis (eng)

The Pčinja District has a specific border position and faces various sociological,economic, and political challenges that negatively impact the development of tourism andoverall economic progress in the research area. However, the natural and anthropogenic touristattractions of the Pčinja District, unique in this region, remain untapped and unknown to thepublic due to weak promotion, lack of organization, and inadequate accessibility.Vlasina, Vranje, Vranjska Banja, and Besna Kobila are tourist destinations spatiallybelonging to the Pčinja District. According to the Tourism Development Strategy of theRepublic of Serbia for the period 2016-2025 (hereinafter referred to as the Strategy), theyrepresent priority destinations for intensive tourist valorization through cultural heritage,natural resources, Vlasina Lake, Vranjska and Bujanovac Spa. Complementary tourismdevelopment in these destinations would lead to the development of health, SPA & Wellnesstourism, rural and ethno-tourism, skiing, and events.The Pčinja District is insufficiently researched and unjustifiably neglected as a researcharea in academic circles. For this reason, there was a need for research aimed at exploringtourist satisfaction and the perceptions of internal stakeholders regarding the potential fordeveloping specific forms of tourism based on existing potentials, emphasizing the importanceof complementary development of different forms of tourism. The investigation of touristsatisfaction and the perceptions of internal stakeholders provided insights into the potentialsand shortcomings in the tourism offer of the Pčinja District. The empirical research on touristsatisfaction was conducted from July 1st to December 31st, 2021, while the perceptions ofinternal stakeholders were examined from August 1st to October 31st, 2022. Empirical datawere collected through surveys of domestic and foreign tourists who visited the Pčinja Districtand internal stakeholders operating in the research area. The data obtained from the surveyresearch were analyzed using the Statistical Package for the Social Sciences IBM 20.0 (SPSS).The results of the dissertation serve as a basis for creating a tourism strategy andstructuring a recognizable tourism offer, primarily targeting the domestic market. The researchhas also highlighted the importance of educating tourism professionals and the need for theirprofessional development in the district. The findings of this research can be utilized forplanning the tourism valorization of municipalities at both the local and regional levels, aimingto develop a promising tourism offer and increase visitor traffic. The research emphasizes thesignificance of the Pčinja District as a tourist destination that has been neglected thus far, butpossesses great potential for development.Based on the results obtained through the use of the SPSS program, the followingconclusions have been reached:− The tourism infrastructure and superstructure of the Pčinja District lag behind modernstandards.− Different municipalities in the district are underdeveloped but have the potential fortourism development as a means of achieving economic stability.− The Pčinja District has the potential to become a leader in health, eco, and ruraltourism, with room for growth and progress.− Ethnographic attractions represent a unique blend of East and West and can serve asa basis for strategic planning.− Tourists are partially satisfied with the tourist attractions and services but haveconcerns about the infrastructure.

Opis (srp)

Пчињски округ има специфичан погранични положај и сусреће се са многим соци-олошким, економским и политичким изазовима, што се негативно одражава на развојтуризма и општег привредног напретка истраживачког простора. Међутим, природне иантропогене туристичке атракције Пчињског округа, јединствене у овом региону, остајунеиспољене и непознате јавности, због слабе промоције, неуређености и неодговарајућеприступачности.Власина, Врање, Врањска Бања и Бесна Кобила су туристичке дестинације којепросторно припадају Пчињском округу. Оне према Стратегији развоја туризма уРепублици Србији за период од 2016. до 2025. године (у даљем тексту: Стратегија)представљају приоритетне дестинације интензивне туристичке валоризације крозкултурно наслеђе, природна богатства, Власинско језеро, Врањску и Бујановачку Бању.Комплементарним туристичким развојем на овим дестинацијама дошло би до развојаздравственог, SPA&Wellness туризма, руралног и етнотуризма, скијања и манифестација.Пчињски округ је недовољно проучаван и неосновано запостављен истраживачки про-стор у академским круговима. Из тог разлога, јавила се потреба за истраживањем са циљемисипивања задовољства туриста и перцепције интерних стејкхолдера о могућности развојаодређених облика туризма на основу постојећих потенцијала и наглашавање важностикомплементарног развоја различитих облика туризма. Испитивање задовољства туриста иперцепције интерних стејкхолдера о развоју туризма пружило је увид у потенцијале инедостатке у туристичкој понуди Пчињског округа. Емпиријско истраживање задовољстватуриста спроведено је од 01. јула до 31. децембра 2021., док су перцепције интернихстејкхолдера испитиване од 01. августа до 31. октобра 2022. године. Емпиријски подацидобијени су на основу анкетирања домаћих и страних туриста који су посетили Пчињскиокруг, и интерних стејкхолдера који послују на проучаваном простору. Добијени подацианкетним истраживањем обрађени су у статистичком пакету за друштвене науке – StatisticalPackage for the Social Sciences IBM 20.0 (SPSS).Резултати дисертације представљају основу за креирање туристичке стратегије иструктурирање препознатљиве туристичке понуде, пре свега на домаћем тржишту.Истраживање је такође указало на значај едукације туристичког кадра и потребу зањиховим стручним усавршавањем у округу. Резултати овог истраживања могу послу-жити за планирање туристичке валоризације општина на локалном и регионалномнивоу, са циљем развоја перспективне туристичке понуде и повећања промета.Истраживање истиче значај Пчињског округа као туристичке дестинације која је до садазанемарена, али има велики потенцијал за развој.На основу резултата добијених применом програма SPSS дошло се до следећизакључака:− туристичка инфраструктура и супраструктура Пчињског округа заостају засавременим стандардима;− различите општине у округу су неразвијене, а имају потенцијал за развојтуризма као начина за економску стабилност;− Пчињски округ може постати лидер у здравственом, еко и руралном туризму, сапотенцијалом за раст и напредак;− етнографске атракције представљају јединствен спој истока и запада и могупослужити као основа за стратегијско планирање;− туристи су делимично задовољни туристичким атракцијама и услугама, алиимају примедбе на инфраструктуру.

Opis (srp)

Društvene nauke / Društvena geografija Social sciences / social geography Datum odbrane: 15.03.2024.

Jezik

srpski

Datum

2023

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Regionalna geografija sveta

natural and anthropogenic tourist attractions, tourism offer, tourists, internal stakeholders, Pčinja District, Serbia

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Regionalna geografija sveta

природне и антопогене туристичке атракције, туристичка понуда, туристи, интерни стејкхолдери, Пчињски округ, Србија