Naslov (srp)

Улога Цариградске патријаршије у јурисдикционим питањима руске емиграције у првој половини ХХ века према руској богословској мисли: историјско- канонска анализа : докторска дисертација

Autor

Grujičić, Bojan, 1990-

Doprinosi

Puzović, Vladislav, 1978-

Opis (srp)

Рад има за циљ да кроз призму реалија конкретног историјског контекста са једне иканонског предања Цркве са друге стране пружи анализу ставова руских богослова на темуулоге Цариградске патријаршије у јурисдикционим питањима руске емиграције у првојполовини XX века.Када су након октобарског преврата и трагичних дешавања која су уследила билипринуђени да напусте своју отаџбину избегли Руси су и у емиграцији доживели искуствополитичких, али, нажалост, и црквених подела. Најпре су се у стању узајамног расколанашла два најзначајнија црквена центра у руском расејању – Париз и Сремски Карловци –а касније су се поменути центри (најпре Сремски Карловци, а потом и Париз) нашли урасколу са црквеним центром у Москви. Немири у Руској Цркви ишли су на руку совјетима,који су продубљивали постојеће поделе, али и иницирали настајање расколâ у самој Русијикроз стварање тзв. „Живе Цркве“, која је, пак, била призната и од стране саме самеЦариградске патријаршије. Под окриљем Цариграда се, након сукоба са Заграничнимсинодом у Сремским Карловцима, а потом и са фактичким предстојатељем Цркве у Русији,митрополитом Сергијем Страгородским (потоњим руским патријархом), 1931. годиненашао и руски јерарх из Париза, митрополит Евлогије Георгијевски, упркос чињеници да јераније водио јурисдикционе спорове са Фанаром. Евлогијев поступак проузроковао јеполаризацију у руским богословским круговима (поједини истакнути руски богослови су ипре Евлогијевог потчињавања Фанару већ спочитавали Цариградској патријаршији„папизам“ због њених претензија на целокупну православну дијаспору) у погледукомпетенција Цариграда у јурисдикционим питањима руске емиграције. Богослови који субили упућени на Загранични синод и Москву су поводом Евлогијевог случаја негирали билакаква посебна овлашћења Цариградске патријаршије, сматрајући да дато питање треба дабуде решено у „руским црквеним оквирима“. Оваквој замисли, међутим, нису погодовалереалне историјско-политичке околности. Са друге стране, богослови сконцентрисани окоПравославног Светосергијевског богословског института у Паризу су, инсистирајући натериторијалном принципу црквеног уређења, заступали став да руска дијаспора треба да сепотчини Фанару. Овакав став неки најзначајнији међу њима ће ревидирати коју деценијукасније када се буду нашли на челу борбе за стварање аутокефалне Православне Цркве уАмерици. Нема сумње да је на ставове богословâ сваке од горенаведених страна битноутицала чињеница њихове јурисдикционе припадности, која је условила различите – поправилу – дијаметрално супротне интерпретације једних те истих канона, који су билиактуализовани у спору.Јурисдикционе поделе у руској емиграцији током периода на који се превасходнофокусирамо у нашем раду, као и напети односи између Цариградске патријаршије и РускеПравославне Цркве оптерећивали су међуправославне односе у целини, а спорови попитању суштине и конкретних начина реализације првенства у Цркви из датог периодарефлектовали су се на све потоње конфликте између Фанара и Москве и нису добили епилогсве до данас. Илустративан пример овоме је трагична црквена ситуација изазвана актуалномукрајинском кризом.

Opis (srp)

Teologija - Историја Цркве / Theology - Church history Datum odbrane: 23.11.2023.

Opis (eng)

This thesis aims to provide a thorough analysis of the stances of the Russian theologianson the role of the Patriarchate of Constantinople in the jurisdictional matters of the Russianemigration in the first half of the 20th century, through the prism of the realities of the historicalcontext on the one hand and the canonical Church Tradition on the other.When, after the October revolution and the tragic events that followed, they were forced toleave their fatherland, the Russians who fled experienced in emigration the same political and,unfortunately, church divisions. First there was a schism between the two most significant centresof the Russian diaspora – Paris and Sremski Karlovci – аnd later the two centres (first SremskiKarlovci, then Paris) found themselves in severe dispute with the centre of the church in Moscow.The unrest in Russian Church was favourable to the Soviets, who strived to deepen the existingdivisions, but they also initiated the divisions in Russia itself by the establishment of the so-called“Living Church,ˮ which was recognized by the Patriarchate of Constantinople itself, though. Afterthe confrontation with the Synod of the Russian Orthodox Church Abroad in Sremski Karlovci,and then also with the actual head of the Church in Russia, metropolitan Sergius Starogorodsky(later on the Russian patriarch), in 1931 the Russian hierarch in Paris, metropolitan EulogiusGeorgiyevsky, came under the wing of Constantinople, in spite of the fact that he had had severaljuridical disputes with Phanar earlier on. Eulogius’s actions caused a polarization in the Russiantheological circles (some prominent Russian theologians had even before Eulogius’s subordinationto Phanar blamed Constantinople patriarchate with “papismˮ because of their pretensions to thewhole of the orthodox diaspora) relating to the jurisdiction of Constantinople in the judicial mattersconcerning the Russian emigration. The theologians who were connected with the Synod of theRussian Church Abroad in Moscow, in Eulogius’s case were opposed to any kind of specialauthority to the Patriarchate of Constantinople, believing that the matter at hand should be resolvedwithin “the frame of Russian church.ˮ However, the actual historical-political circumstances werenot favourable to this idea at all. On the other hand, theologians concentrated around St SergiusOrthodox Theological Institute in Paris insisted on the territorial principle of the church system,and thus advocated that Russian diaspora should be subordinated to Phanar. This stance would berevised by some of the most prominent ones among them a few decades later, when after sometime they found themselves at the helm of the struggle to establish an autocephalous OrthodoxChurch in America. There is no doubt that the stances of the theologians of each of the abovementionedsides were strongly influenced by the fact of their juridical affiliation, which causedvarious – with no exception – diametrically different interpretations of the same canons, and whichwere brought to the front in the dispute.Jurisdictional divisions among the Russian emigration during the period which we focuson in this thesis, as well as the strained relations between the Patriarchate of Constantinople andRussian Orthodox Church burdened the internal orthodox relations in general, while thecontroversies related to the basis and the actual order of precedence in the Church of the periodreflected on all of the ensuing conflicts between Phanar and Moscow have not been resolved tothis very day. A case in point here is the tragic situation in the church caused by the current crisisin Ukraine.

Jezik

srpski

Datum

2023

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Hrišćanska teologija

Цариградска патријаршија, Московска патријаршија, Руска загранична Црква, Евлогијев егзархат, руска емиграција, јурисдикциони спорови, дијаспора, право апелације, руски богослови

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Hrišćanska teologija

Constantinople patriarchate, Moscow patriarchate, Russian Orthodox Church Abroad, Eulogius’s exarchate, Russian emigration, jurisdictional disputes, diaspora, right of appeal, Russian theologians