Поезија хвата унутрашњи смисао времена
Немања Каровић: Желео бих, пре свега, да у име свих полазника курса „Историја српске културе” у Тршићу и у име свих наставника захвалим што сте нашли времена и воље да дођете код нас и да кажем да нам је изразита част што сте данас наш гост. За почетак, хтео бих да Вас питам шта је теже, бити уредник или песник? Како бисте упоредили та два искуства? Мирослав Максимовић: Ја сам песник, хајде, не могу рећи читавог живота, али песник сам од шездесет осме, дакле више од педесет година. А уредник сам био у разним варијантама, што у издаваштву што у новинама и часописима, доста мање, не више од тридесет година. Тако да је ово песничко искуство много јаче од уредничког, и нису то исте ствари. У песништву, односно уопште у уметности, по мом осећању, човек се суочава сам са собом, он проналази ту себе, као што у образовању, такође, можете да прoнађете сами себе. Ја сам постао песник када сам у томе, у књижевности, видео себе, кад сам себе открио. Почео сам интензивно да пишем песме негде, рецимо, шездесет пете, и до шездесет седме сам написао песама колико после за ових педесет година, и то је било моје тражење књижевности.
srpski
2023
© All rights reserved