Digitalni repozitorijum
Univerziteta u Beogradu
{{ mc.sd.lang | uppercase }}
Постјугословенске антологије поезије за децу у Босни и Херцеговини
POST-YUGOSLAV LITERARY ANTHOLOGIES OF POETRY FOR CHILDREN IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
Rebronja, Nadija I.
Сажетак: Рад ће анализирати антологије које се баве босанскохерцеговачком поезијом за децу, настале у постјугословенском периоду, узимајући као кључне примере ,,Антологију бошњачке поезије за дјецу 20. вијека” Ризе Џафића, ,,Лепо слово. Антологију српске поезије за дјецу и младе у Босни и Херцеговини” Љубомира Милутиновића и Мирка Вуковића, као и ,,Врело љепоте. Антологију бо- санскохерцеговачке поезије за дјецу Шиме Ешића. Рад ће анализирати антологичарски приступ одређеним изборима, структуру и организацију антологијског прегледа. Рад ће настојати да укаже на поетичке тенденције заступљених аутора у постјугословенском контексту. Одређени број песа- ма из ових антологија нужно се бави ратном тематиком, док неки антологичари инсистирају да се поезија за децу мора у потпуности оградити од ратне, националне и уопште идеолошке тематике, те вођени тим начелом бирају песме за своје антологије.
Summary: This paper analyzes the anthologies that deal with Bosnian- Herzegovinian poetry for children from the post-Yugoslav period, taking the following as key examples: Anthology of Bosniak Poetry for Children in the 20th century by Rizo Džafić, Lepo slovo. Anthology of Serbian Poetry for Children and Young People in Bosnia and Herzegovina by Ljubomir Milutinović and Mirko Vuković, as well as Vrelo Ljepote. Anthology of Bosnian-Herzegovinian poetry for children by Šimo Ešić. A certain number of poems in these anthologies necessarily deal with war themes, while some anthologists insist that poetry for children must be completely separated from war, national and ideological themes in general, and guided by that principle, choose poems for their anthologies. In all three anthologies analyzed, the authors lay the foundations of their anthological approach in their prefaces or conversations. These approaches are quite different in the context of post-Yugoslav tendencies. While Rizo Džafić insists on the need for poetry for children to thematize national and war topics, Bosnian vocabulary, and to follow a clear ideological path, Šimo Ešić, Ljubomir Milutinović and Mirko Vuković choose a completely different approach and build anthologies on a pure literary-aesthetic principle.
srpski
2020
© All rights reserved
Кључне речи: антологија, поезија за децу, Босна и Херцеговина, постјугословенско.
Keywords: anthology, Bosnia and Herzegovina, poetry for children, post-Yugoslav.
58292489