Digitalni repozitorijum
Univerziteta u Beogradu
{{ mc.sd.lang | uppercase }}
Предлози и именице у предлошкој служби (лексикографски аспект)
Prepositions and nouns in the function of a prepositional phrase (lexicographic aspect)
Весић, Љубица
According to the origin, all prepositions are divided into two groups: those that are not derived from other words and those that are derived from other parts of speech. In the Serbian lan- guage, most prepositions are formed from adverbs and nouns through the process of compounding and conversion. There are some prepositions that are formed through the process of lexicalisation. Lexicalisation is a semantic process that implies the creation of a new word from a specific form of changeable word. That is how the prepositions of pomoću, povodom, kra- jem, putem and prilikom are cerated. Nevertheless, different ways of approaching these words in the Dictionary of Ser- bo-Croatian Literary Language of Matica srpska (1967–1976) show that they can be identified as prepositions and as nouns which have a prepositional function. Research have shown that neither dictionaries nor grammars of the Serbian language are consistent in the definition of these words. As is the case in some dictionaries, some grammar books identify the words of pomoću, povodom, krajem, putem and prilikom as propositions, and some identify them as nouns. Therefore, the aim of this research is to present the ways in which prepositions that are formed from the instrumental singular of nouns are analysed in general dictionaries of the Serbian language. Except for the Dictionary of Serbo-Croatian Literary Language of Matica srpska, in our research we use referent grammar books of the Serbian language and referent linguistic literature, as well as the Dictionary of Serbian language of Matica srpska (2011) and the Dictionary of Serbo-Croatian Literary and Colloquial language of the Serbian Academy of Sciences and Arts.. Inaddition, we analyse their respective meanings and examples featured in dictionary entries in order to show their status in the system of parts of speech. Our research shows that the respective meanings of the analysed words are changed so that they no longer have a naming function but become relational words. In conclusion, we can say that it is justified to define the aforementioned words as propositions.
Апстракт: Према пореклу, предлози се у већини граматика деле на праве, оне који су немотивисани, и неправе, оне који настају од других врста речи. Неправи предлози најчешће настају од прилога и именица, и то процесом слагања или конверзије. Један мањи број предлога настаје лексикализацијом, семантичким процесом који подразумева стварање нове лексичке једини- це од одређеног облика променљиве речи. На тај начин настају предлози помоћу, поводом, крајем, путем и приликом. Међутим, њихова обрада у Речнику српскохрватског књижевног језика Матице српске показује да се ове речи у одређењу врсте не третирају једнако, па се поједине одређују као предлози, а друге као именице које могу имати предлошку службу. Као ни речници, ни граматике у одређењу ових речи нису потпуно усаглашене. Док се у једним оне наводе као примери предлога, у другим се сврставају у именице. Стога је основни циљ овог рада био приказ обраде предлога на- сталих од облика инструментала једнине именица у општим речницима српског језика. Ослањајући се на релевантну граматичку литературу, али и на Речник српскога језика Матице српске и Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, покушали смо да анализом значења датих речи и примера који се наводе у речнику утврдимо њихов статус у систему врста речи. Истраживање је показало да је значење анализираних речи измењено тако да оне више немају функцију именовања, већ постају релационе речи, те је оправдано одређивати их као предлоге.
srpski
2023
© All rights reserved
Key words: morphology, unchangeable words, prepositions, lexicography, dictionary.
Кључне речи: морфологија, непроменљиве речи, предлози, лексикографија, речник.
10.7251/PHS2303014S