Naslov (srp)

Култ српских светих у Руским месецословним књигама годишњег богослужбеног круга од XV-XIX века : докторска дисертација

Autor

Rašković, Ana, 1984-

Doprinosi

Vukašinović, Vladimir, 1967-

Opis (srp)

Сеоба култова српских светих у Русију дешава се у два таласа и протиче измеђудве велике литургијске реформе Руске Цркве, које су пресудно утицале на њиховоусвајање (реформа митрополита Алексија и Кипријана), али и коначну судбину(реформа патријарха Никона). Крајем XIV века у Кијевску, односно Московскумитрополију доспевају култови Светог Саве, Арсенија и Симеона Мироточивог,захваљујући како новоприхваћеном Јерусалимском уставу, у чијем су се месецословунашли помени тројице српских светих, тако и корпусу богослужбених месецословнихкњига, уређених према овом Типику, у којима се већ почетком XV века нашла српскахимнографија у њихову част.Помени тројице српских светих јављају сеу руским месецословима почев од1401. године (Кипријанов Псалтир с последовањем), да би стабилно место у рускимредакцијама Јерусалимског типика заузели од његове четврте редакције (Тверскитипик, 1438). Кипријанов Псалтир постаје предложак за касније руске преписепсалтира с последовањем и других месецословних зборника, те одабир химнографије участ ових светих, која је била карактеристична за јерусалимску (Теодосијева СлужбаСветом Сави и Симеону, Данилова Служба Светом Арсенију), али и евергетидскутрадицију (кондаци из Савине Службе Светом Симеону и Канона Светом Савинепознатог писца), прати ове помене и у потоњим руским преписима. Међутим, издвајасе и линија преписа која, у складу са новим Типиком, садржи химнографијукарактеристичну искључиво за јерусалимску традицију, што се рефлектовало и наруске минеје.Већ од краја XIV и почетка XV века, у руским минејима испрва налазимопомене Светог Арсенија (Минеј за октобар из Тројице-Сергијеве Лавре) и Саве, а ондаи Теодосијеву Службу Светом Сави (14. јануар) и Данилову Службу Светом Арсенију(28. октобар), које се у ранијим преписима јављају у својству допуне на крају књиге, даби већ почетком XVI века почеле да се „померају” на своје место. Рано стапање култоваСветог Симеона и Светог Саве у руској средини, условљено како садржајемТеодосијеве химнографије, тако и идејом симфоније између државе и Цркве која јебила блиска тој средини, допринело је томе да служба Светом Симеону одсуствује уруским фебруарским минејима, а самим тим да одсуствује и његов самостални култ.Међутим, помен Светог Симеона (13. фебруар) са тропаром и два кондака у рускиммесецословним зборницима налазимо све до XVIII века.У XVI веку, под утицајем државно-црквене политике последња три владара издинастије Рјуриковича која је довела до централизације култова на Макаријевимсаборима и „словенизације” руског месецослова, долази до ширења култова светитељаСаве и Арсенија. Њихови помени постају стабилан део руског месецослова укатегоријама празника који се креће од малог славословног (Свети Арсеније) досредњег полијелејног, односно празника са бденијем (Свети Сава, а у неким срединамаи Свети Арсеније). Тропари и кондаци у част ових светих јављају се у великом бројупсалтира с последовањем и другим месецословним зборницима, Теодосијева СлужбаСветом Сави и Данилова Служба Светом Арсенију заузимају стабилно место у свимтиповима руских минеја, а песме из ових последовања добијају музички слој у видуруске неумске нотације у великом броју руских стихирара свих типова. Помене двојицесветитеља налазимо и у појединим руским служабницима (у некима се Свети Савапомиње на проскомидији са општехришћанским и руским светима), а датумпразновања Светог Саве, услед колизије са Оданијем Богојављења, почиње да сепомера са 14. на 12. јануар, што ће коначно бити фиксирано средином XVII века.Најзначајнију улогу у ширењу култова српских светих у Русији имале су манастирскесредине (Тројице-Сергијева Лавра, Кирило-Бјелозерски, Јосифо-Волоцки, Чудов,Соловјецки и Антонијево-Сијски манастир), као и преписивачке радионице Успенскогхрама московског Кремља и цркве Свете Софије у Великом Новгороду.Средином XVI века, из Хиландара у престоницу Московског царства доспевајусрпски преписи Службе Светом краљу Милутину Данила Бањског и Службе Светомкнезу Лазару непознатог Раваничанина (други талас сеобе култова), који почињу да сеумножавају и да улазе у зборнике минејног типа и неумске стихираре. Међутим,култови двојице српских владара остају сведени само на поједине манастирске средине,будући да је њихово потпуно усвајање и ширење у Московској патријаршијионемогућила редукција култова у доба Никонове реформе, средином XVII века.Ревизија месецослова и исправљање богослужбених књига одредиле су коначнусудбину српских култова у Руској Цркви: помени и химнографија у част светитељаСаве и Арсенија налазе своје место у штампаним издањима Типика (сведени накатегорију малог славословног празника), псалтира са последовањем и минеја, докслужбе Светом краљу Милутину и кнезу Лазару никада нису ушле у штампане минеје,као ни њихови помени који нестају из руског месецослова у другој половини XVII века.После Никонове реформе старообредничке заједнице, које задржавају предниконовскукултну праксу и књиге, настављају да поштују култове светитеља Саве и Арсенија уистом статусу као и пре реформе, а такође и Светог краља Милутина чији се последњипомен налази у једном неумском рукопису с почетка XIX века.Обитавање српских химнографских текстова у руској рукописној и старојштампаној традицији током пет столећа, представља значајну етапу њиховог развоја дооног облика у каквом их познајемо данас. Теодосијеву Службу Светом Сави у великојвећини руских ненотираних и нотираних рукописа, као и у свим штампаним издањима,налазимо у потпуном химнографском саставу (средњи празник са бденијем), док сенепотпун састав јавља у веома малом броју рукописа (могућност комбиновања саОданијем Богојављења или неком другом службом). Текст последовања српскомпрвојерарху у руској рукописној традицији припада истој варијанти као и у српској, узнезнатне морфолошке измене и као такав био је први пут штампан у руским минејимапочетком XVII века, те је, стицајем историјских околности (прилив великог бројаруских богослужбених књига, прихватање руске редакције словенског језика убогослужењу Српске Цркве), он постао предложак за штампање Теодосијеве Службе усвим издањима Србљака и остао у том облику до данас.Данилова Служба Светом Арсенију, чија је српска оригинална верзија написанау редукованом саставу, у руској богослужбеној традицији има 11 верзијахимнографског састава од којих 10 налазимо у ненотираним и једну у нотираномрукопису. Бројне текстуалние верзије службе настају допуњавањем Даниловогоригиналног текста химнографијом из светитељских служби Јовану Златоустом,Партенију Лампсакијском, Власију Севастијском, Сави Српском, ТарасијуКонстантинопољском, Алексију Московском, као и из апостолских служби Петру иПавлу, Вартоломеју и Варнави, чиме се култ уздиже до категорије празника сабденијем, какву други српски архиепископ није имао у Српској Цркви. Коначна верзијапоследовања у облику каквом га познајемо данас, судећи по додатој химнографији,настаје у Московској митрополији у XVI веку, а као таква бива прихваћена уКарловачкој митрополији (српски препис у минеју МСПЦ 84). У истом саставу текстСлужбе Светом Арсенију бива први пут штампан у руским издањима октобарскихминеја, што је послужило као предложак за његово штампање у свим издањимаСрбљака. Тако историја текста овог последовања представља јединствен примердвоструког повратног утицаја у српској и руској литургијској књижевности.Служба Светом краљу Милутину Данила Бањског преписана је у малом бројуруских рукописа у потпуном химнографском саставу и са српским преписима чиниисту текстуалну варијанту, уз незнатне измене. Служба Светом кнезу Лазарунепознатог Раваничанина једина је која физички није у потпуности сачувана (недостајевећи део Јутрења) и такође не садржи значајне измене сачуваних делова у односу насрпске преписе. Оба последовања налазимо искључиво у предниконовским, углавномнеумским рукописима који су у већем броју „преживели” реформу, што је омогућилореконструкцију ових служби. Руски преписи химнографије у част Светог Симеона икондака Светом Сави непознатог писца такође не садрже значајне измене у односу насрпске преписе истих, што је условљено кратким временским периодом распростирањаи невеликим бројем рукописа у којима се ови текстови налазе. Све анализехимнографског састава и текстуалног садржаја српских химнографских састава уруским богослужбеним рукописима и штампаним издањима покрећу питање израдекритичког издања свих служби Србљака са јасно утврђеним критеријумима, које јенеопходно за разумевање генезе и еволуције ових текстова, чему могу да послужерезултати овог истраживања.Култови српских светих нису се само селили у Русију, већ су се из ње и враћалиобогаћени песмама из других последовања (Свети Арсеније). Одабир култова који јеруска богослужбена традиција направила у корист двојице црквених поглавара,светитеља Саве и Арсенија, које је у потпуности усвојила, за разлику од култоватројице српских владара, Симеона, Милутина и Лазара, који су у почетку билипоштовани само у одређеним срединама, да би после Никонове реформе потпунонестали из месецослова – био је условљен идеолошко-политичким стремљењима рускедржаве и Цркве у XVI и XVII веку у виду централизације и интеграције свихсловенских православних Цркава и њихових традиција, али и историјском реалношћупоробљених српских земаља на Балкану.

Opis (srp)

Теологија - Литургика / Theology - Liturgics Datum odbrane: 30.09.2022.

Opis (eng)

The migration of cults of Serbian saints to Russia happend in two waves and tookplace between two great liturgical reforms of the Russian Church, which influenced theiradoption decisively (reform of Metropolitan Alexey and Cyprian), but also their final destiny(reform of Patriarch Nikon). At the end of the 14th century, the cults of St. Sava, Arseniy andSimeon the Myrrh-streaming arrived in the Kiev, ie. the Moscow metropolitanate, due to thenewly adopted Jerusalem typikon, whose menologion included commemorations of thesethree Serbian saints, and a corpus of liturgical menological books, arranged according to thisTypikon, included (already at the beginning of the 15th century) Serbian hymnography in theirhonor.Commemorations of the three Serbian saints have appeared in Russian menologiessince 1401 (Cyprian's Augmented Psalter), in order to take a stable place in the Russianredactions of the Jerusalem typikon as of its fourth redaction (Tver typikon, 1438). TheCyprian's Psalter becomes a template for later Russian transcripts of the augmented psaltersand other menological collections, so the selection of hymnography in honor of these saints,which was a characteristic of Jerusalem (Theodosius' Services to St. Sava and Simeon,Danilo’s Service to St. Arseniy), but also the Evergetian tradition (kontakions from the Sava'sService to Saint Simeon and Canon to Saint Sava by an unknown writer), follows thesecommemorations in later Russian transcripts. However, the line of transcripts also stands out,which, in accordance with the new typikon, contains hymnography, characteristic exclusivelyfor the Jerusalem tradition, which was also reflected on the Russian menaia.From the end of the 14th, ie. beginning of the 15th century, the Russian menaia initiallycontains commemorations of Saint Arseniy (October menaion from the Holy Trinity-St.Sergius Lavra) and Sava, as well as Theodosius' Service to Saint Sava (January 14) andDanilo's Service to Saint Arseniy (October 28), which appear in earlier transcripts as anappendix at the end of the book, so that at the beginning of the 16th century they began to"move" to their place. The early merging of the cults of St. Simeon and St. Sava in theRussian environment, conditioned by the content of Theodosius' hymnography and the idea ofa symphony between the state and the Church, which was close to that environment,contributed to the absence of St. Simeon's service in the Russian February menaia, and thus ofhis independent cult. However, the commemoration of Saint Simeon (February 13) with atroparion and two kontakions in Russian menological books is present until the 18th century.In the 16th century, under the influence of the state-church policy of the last threerulers of the Rurik dynasty, which led to the centralization of cults at Makarius’ councils andthe "slavisation" of the Russian liturgical calendar, the cults of Saints Sava and Arseniy arespreading. Their commemorations are becoming a stable part of the Russian menologion inthe degree of solemnity ranging from the small office with great doxology (St. Arseniy) to themiddle office with polyeleos, ie. vigil (St. Sava, and in some areas St. Arseniy). Troparionsand kontakions in honor of these saints appear in a large number of augmented psalters andother menological collections, Theodosius' Service to Saint Sava and Danilo's Service to SaintArseniy are taking a stable place in all types of Russian menaia, and songs from those servicesget a musical layer in the form of Russian Znamenny (neumatic) notation in a large numberof Russian sticherarions of all types. Commemorations of those two saints we found in severalRussian hieratikons (in some, Saint Sava is mentioned in a Proscomide with general Christianand Russian saints), and the date of celebration of Saint Sava, due to the collision with theAfterfeast of Epiphany, begins to move from January 14 to 12, which will be ultimatelytransitioned to in the middle of the 17th century. The most important role in spreading thecults of Serbian saints in Russia was played by monastic environments (Holy Trinity-St.Sergius Lavra, St. Cyril-Belozersky, St. Joseph-Volotsky, Chudov, Solovetsky and St.Anthony of Siya monasteries), as well as scriptoriums of the Assumption Cathedral in theMoscow Kremlin and the St. Sophia Cathedral in Novgorod Velikiy.In the middle of the 16th century, Serbian transcripts of the Service to the Holy kingMilutin by Danilo Banjski and the Service to the Holy prince Lazar by the unknown monkfrom Ravanica (the second wave of cult migration) arrived from Hilandar monastery in thecapital of the Moscow empire and begin to multiply and enter the some types of menaion andsticherarions. However, the cults of the two Serbian rulers remain reduced only to certainRussian monastic environments, since their full adoption and spread in the Moscowpatriarchate was prevented by the reduction of cults during Nikon's reform, in the middle ofthe 17th century. The revision of the menologion and the correction of liturgical booksdetermined the final destiny of Serbian cults in the Russian Church: commemorations andhymnography in honor of Saints Sava and Arseniy find their place in printed editions oftypikon (with reduced category of feast), augmented psalters and menaia. Services to the Holyking Milutin and prince Lazar never entered the Russian printed menaia, as well as theircommemorations, which disappeared from the Russian menologion in the second half of the17th century. After Nikon's reform, different old believers' communities, which retain prereformcult practice and books, continue to respect the cults of Saints Sava and Arseniy in thesame status they had before the reform, as well as the Holy king Milutin, whose lastcommemoration is in a manuscript with notation from the early 19th century.The inhabitation of Serbian hymnographic texts in the Russian manuscripts and oldprinted books during five centuries represents a significant stage of their development into theform in which they are known today. Theodosius' Service to Saint Sava in the vast majority ofRussian manuscripts with and without musical notation, as well as in all printed editions, wefound in complete hymnographic composition (middle feast with vigil), while incompletecomposition appears in very few manuscripts (possibility of combining with the Afterfeast ofthe Epiphany or some other service). The text of the Service to the first Serbian archbishop inthe Russian manuscript tradition belongs to the same variant as in the Serbian one, with minormorphological changes and as such, it was the first time printed in Russian menaia at thebeginning of the 17th century. Hence, due to historical circumstances, like the influx of a largenumber of Russian liturgical books and acceptance of the Russian redaction of the Slaviclanguage in the worship of the Serbian Church, text of the Service to Saint Sava printed in theRussian menaia became a template for printing Theodosius' Service in all editions of Serbiconand has remained in that form to this day.Danilo's Service to Saint Arseniy, whose Serbian original version was written in areduced composition, has 11 versions of the hymnographic composition in the Russianliturgical tradition, 10 of which can be found in manuscripts without notation and one inmanuscripts with neumatic notation. Numerous textual versions of the service are created byextending Danilo's original text with hymnography from the services to the Saint Hierarchs:John Chrysostom, Parthenius of Lampsacus, Blaise of Sebaste, Sava of Serbia, Tarasios ofConstantinople, Alexius of Moscow, as well as the services to the Apostles: Peter and Paul,Bartholomew and Barnabas, rising the cult to the category of feast with vigil, which Serbiansecond archbishop didn’t have in the Serbian Church. Judging by the added hymnography, thefinal version of the service in the form we know today, was written in the Moscowmetropolitanate in 16th century and as such was accepted in the Karlovac metropolitanate(Serbian transcript in the MSPC 84). In the same composition, the text of the Service to SaintArseniy was printed for the first time in the Russian editions of the October menaia, whichserved as a template for its printing in all editions of Serbicon. Thus, the history of the text ofthis service is a unique example of a double reciprocal influence in Serbian and Russianliturgical literature.The service to the Holy king Milutin by Danilo Banjski was transcribed in a smallnumber of Russian manuscripts in full hymnographic composition and with Serbiantranscripts it represents the same textual variant with minor changes. The service to the Holyprince Lazar of the unknown monk of Ravanica is the only one that is not completelyphysically preserved (big part of the Matins is missing) and also does not contain significantchanges in the preserved parts in relation to Serbian transcripts. Both services are foundexclusively in manuscripts written before Nikon’s reform, mostly with neumatic notation,which "survived" the reform in large number and which enabled their reconstructions. TheRussian transcripts of the hymnography in the honor of the Saint Simeon and the Kontakionto the Saint Sava by an unknown writer also do not contain significant changes in relation totheir Serbian transcripts. This is conditioned by a short period of distribution and the smallnumber of manuscripts in which these texts are found. All analysis of the hymnographiccomposition and textual content of Serbian hymnography in Russian liturgical manuscriptsand printed editions raise the issue of making a critical edition of all services of Serbicon withclearly defined criteria, which is necessary to understand the genesis and evolution of thesetexts and what the results of this research can be used for.The cults of Serbian saints not only moved to Russia, but also returned from thereenriched with hymnography from other services (St. Arseniy). The choice of cults made bythe Russian liturgical tradition in favor of the two archbishops, St. Sava and Arseniy, who arefully adopted, unlike the cults of the three Serbian rulers, Simeon, Milutin and Lazar, whichwere initially respected only in certain environments and then after Nikon's reform completelydisappeared from the Russian menologion, was conditioned by the ideological and politicalaspirations of the Russian state and Church in the 16th and 17th centuries in the form ofcentralization and integration of all Slavic Orthodox Churches and their traditions, as well asby the historical reality of enslaved Serbian countries in the Balkans.

Jezik

srpski

Datum

2022

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Hrišćanstvo. Hrišćanske crkve i veroispovesti

Serbian saints, cult of saints, 15th–19th century, Russian liturgical books, menologion, menaia, sticherarions, Russian Church, feast, hymnography, service

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Hrišćanstvo. Hrišćanske crkve i veroispovesti

српски свети, култ светих, XV–XIX век, руске богослужбене књиге, месецослови, минеји, стихирари, Руска Црква, празник, химнографија, служба