Digitalni repozitorijum
Univerziteta u Beogradu
{{ mc.sd.lang | uppercase }}
Утицај антропогених фактора на интензитет ерозије у руралном делу брдског подручја Београда : докторска дисертација
Veličković, Nataša M., 1978-
Vulević, Tijana, 1984-
Todosijević, Mirjana, 1971-
Dragićević, Slavoljub, 1972-
Dragović, Nada, 1959-
Ristić, Ratko, 1961-
Zlatić, Miodrag, 1953-
Ерозија земљишта представља процес спирања и одношења најситнијих инајплоднијих честица растресите подлоге. Поред природних сила, ерозији земљишта,доприноси и човек својим чињењем и нечињењем. Човек доприноси повећаном степенуерозије прекомерном или неправилном експлоaтацијом природних ресурса, демографскимрастом, неодрживом пољопривредом, пренаменом земљишта услед изградње насеља,инфраструктуре итд.Предмет истраживања овог рада је утицај антропогених фактора на интензитетерозије у периоду од 48 година (од 1970. до 2018. године) у руралном делу брдског подручјаБеограда. Истраживање обухвата пет насеља, која се налазе јужно од центра града Београда:Руцка, Рушањ, Пиносава, Бели Поток и Зуце. Насеља припадају општинама Вождовац иЧукарица, и заузимају површину од 5687,09 ha (према катастарским подацима Републичкоггеодетског завода (РГЗ). Овај простор је трпео квантитативне и квалитативнетрансформације, које се односе на број и структуру становништва, делатност становништва,промене у начину коришћења земљишта, изграђеност инфраструктуре итд., што је утицалона промене интензитета ерозије.На основу расположивих картографских извора и сателитских снимака утврђен јесредњи коефицијент ерозије за 1970, 1987 и 2018. годину по методи Гавриловића (1972).Посебан извор података за утврђивање средњег коефицијента ерозије била је карта ерозијепо насељима, која је израђена картирањем на основу картографских материјала исателитских снимака без изласка на терен (кабинетско картирање) за 1970. годину и за 2018.годину. За 2018. годину урађена је и карта ерозије поступком кабинет-терен-кабинет. Укупноје урађено 10 карата ерозије по насељима. За утврђивање средњег коефицијента ерозије,аналитичким и графичким поступком, израђени су помоћни картографски материјали: 15карата начина коришћења земљишта, 15 карата покривености земљишта инфраструктурнимобјектима, 5 карата нагиба страна рељефа, 5 карата рељефа приказаног изохипсама. Помоћникартографски материјали су израђени уз коришћење карата издања Завода за картографију(ЗК Геокартa), топографских карата Војногеографског института Београд и сателитскихснимака са платформе Геосрбија уз примену програмског пакета ArcGis 10.4.1.Рачунање годишњих интензитета ерозије изведено је по емпиријској формулиГавриловића, на основу средњег коефицијената Z утврђеног аналитичким и графичкимпоступком. Климатолошки подаци (средње годишње температуре ваздуха и годишње сумепадавина) су преузети из метеоролошких годишњака, а потом су методом интерполацијеутврђене вредности за подручје истраживања.Циљ дисертације је израда вишеструког регресионог модела предвиђања годишњегинтензитета ерозије у зависности од антропогених фактора. Укупно је тестирано шестантропогених фактора: радно способно становништво, оранице са виноградима, сточнифонд, шуме са воћњацима, изграђеност објеката и путне мреже и ливаде са пашњацима(травне површи). Квантификација антропогених фактора изведена је уз коришћењестатистичких пописа становништва, пољопривреде и поступка картометрисања.Анализом простих регресионих модела утврђена је репрезентативост антропогенихфактора (независних променљивих). Применом поступка корак по корак (stepwise) увишеструкој регресионој анализи утврђена је константа и коефицијенти који омогућавајупредвиђање интензитета ерозије у истраживаном подручју. У модел вишеструке линеарнерегресије ушле су независне променљиве: оранице са виноградима, сточни фонд и шуме савоћњацима. Применом статистичке методе, линеарне вишеструке регресије утврђено је којаНаташа М. Величковић, Утицај антропогених фактора на интензитет ерозије у руралном делу брдског подручја Београдаод наведених независно променљивих најбоље предвиђа понашање зависне променљиве(интензитет ерозије).Сва рачунања су урађена уз примену програма Microsoft Excel 2016 и статистичкогпрограма SPSS Statistics 26
Биотехничке науке - Ерозија и конзервација земљишта и вода / Biotechnical Sciences - Erosion and soil and water conservation Datum odbrane: 16.09.2023.
Soil erosion is a process of washing away and removing the smallest and most fertileparticles of loose soil. Furthermore, in addition to natural forces, soil erosion is affected by humanactivities or the lack of them. Human activities contribute to the increased degree of erosion byexcessive or improper exploitation of natural resources, demographic growth, unsustainableagriculture, land use conversion due to the construction of settlements, infrastructure, etc.The subject of the dissertation is the influence of anthropogenic factors on the intensity oferosion in the period of 48 years (1970 to 2018) in the rural part of the mountainous area ofBelgrade. The research includes five settlements, located south of the center of Belgrade: Rucka,Rušanj, Pinosava, Beli Potok and Zuce. The settlements belong to the municipalities of Voždovacand Čukarica and cover the area of 5687.09 ha (according to the cadastral data of the RepublicGeodetic Authority (RGZ)). This area has undergone quantitative and qualitative transformations,which relate to the number and structure of the population, population activity, land use conversion,infrastructure construction, etc., which has affected the changes in erosion intensity.Based on the available cartographic sources and satellite images, the average erosioncoefficient for 1970, 1987 and 2018 was determined according to the S. Gavrilović method (1972).A special source of data for determining the average erosion coefficient was the erosion map bysettlements, produced by mapping based on cartographic materials and satellite images withoutgoing out into the field (cabinet mapping procedure) for 1970 and 2018. For 2018, the erosion mapwas made using the cabinet-terrain-cabinet mapping procedure. A total of 10 erosion maps weremade per settlement. To determine the average coefficient of erosion, by analytical and graphicprocedures, complementary cartographic materials were made: 15 land use maps, 15 landoccupancy of infrastructure facilities maps, 5 maps of the inclination of the sides of the relief, 5maps of relief shown by isohypses. Complementary cartographic materials were produced based onthe maps of the "Geokarta" edition, topographic maps of the Military Geographical Institute ofBelgrade and satellite images from the Geosrbija platform using the ArcGis 10.4.1 softwarepackage.The calculation of annual erosion intensities was performed according to the empiricalformula of S. Gavrilovic, based on the average coefficient Z, determined by analytical and graphicalprocedures. Climatological data (average annual air temperatures and annual precipitation amounts)were taken from meteorological yearbooks, and then the values for the research area weredetermined by interpolation.The aim of the dissertation is to develop a multiple regression model for predicting theannual intensity of erosion depending on anthropogenic factors. A total of six anthropogenic factorswere tested: working age population, arable land with vineyards, livestock, forests with orchards,construction of facilities and road network and meadows with pastures (grasslands). Quantificationof anthropogenic factors was performed using statistical censuses of population, agriculture andmapping procedures.The representativeness of anthropogenic factors (independent variables) was determined bythe analysis of simple regression models. By applying the stepwise procedure in multiple regressionanalysis, a constant and coefficients were determined that enable the prediction of erosion intensityin the researched area. The model of multiple linear regression includes independent variables:arable land with vineyards, livestock and forests with orchards. Using the statistical method, linearmultiple regression, it was determined which of the following independent variables best predictsthe behavior of the dependent variable (erosion intensity).Наташа М. Величковић, Утицај антропогених фактора на интензитет ерозије у руралном делу брдског подручја БеоградаAll calculations were performed using Microsoft Excel 2016 and the statistical programSPSS Statistics 26.
srpski
2023
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.
http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode
OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Zaštita od bujica i erozije
OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Hidrotehnika. Hidrotehničke konstrukcije
soil erosion, anthropogenic factors, intensity of erosion, rural section of the upland part of Belgrade, Erosion Potential Model (EPM), Multiple Regression Equation
OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Zaštita od bujica i erozije
OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Hidrotehnika. Hidrotehničke konstrukcije
ерозија земљишта, антропогени фактори, интензитет ерозије, рурални део брдског подручја Београда, Метод потенцијала ерозије
125085449
9418