Naslov (eng)

Teaching a boy how to plow : Poetics of Earth and Nature in Rade Tanasijević’s Literature for Children and about Childhood

Naslov (srp)

Учим дечака да оре : поетика земље и природе у стваралаштву за децу и о детињству Рада Танасијевића

Autor

Опачић, Зорана

Publisher

Opis (eng)

Summary: In this paper we point out the fluidity of text units that flow from poetry to prose and vice versa, from books for children to books for adults, that is, the deep porosity of genre, geneology and age principle in Tanasijević’s work. The author addresses the modern child who lives differently compared to previous generations, which is why he tries to introduce him to the world of nature, to the fertile land, the alphabet of the forest etc. The frequent poetic evocations of childhood in the entire creation arise from the need for a protective core, a somewhat quixotic determination for a unique view of reality, as well as the search for something uninterrupted and authentic. The earth is presented as a living guardian of cultural memory, as a Great mother who nourishes, in which one feels the unity with the rhythm of the cosmos. In the collection of poems Kiflice s makom (The Poppy Seed Rolls), the lyrical subject dwells on the poeticization of the former way of life, in which food from childhood, especially cakes, is the central symbol. The analogies of tilling the field and literary creation are self-imposed: the Anthean touch with the soil and the smell of freshly plowed land gives birth to a poet, and the plowed land becomes a metaphysical text about the inextricable connection between man and the earth

Opis (srp)

Сажетак: У раду се прво указује на флуидност текстовних целина које се преливају из поезије у прозу и обратно, из књига за децу у књиге за одрасле, то јест на дубинску порозност жанровског, генолошког и узрасног начела у Танасијевићевом стварању. Аутор се обраћа савременом детету које живи другачије у односу на пређашње генерације због чега се труди да га уведе у свет природе, упозна са плодном земљом, азбуком шуме. Честе песничке евокације детињства у целокупном стваралаштву произилазе из потребе за заштитним језгром, помало донкихотовским опредељењем за самосвојно виђење стварности, као и трагања за нечим непрекинутим и аутентичним. Земља се приказује као живи чувар културног памћења, као Велика мајка која храни, у којој се осећа јединство са ритмом космоса. У збирци песама Кифлице с маком лирски субјект задржава се на поетизовању некадашњег начина живота у чему стожерну симболику има храна из детињства, посебно колачи, чиме се успоставља поетика сладокусја, као и различите зоне кућног простора. Аналогије обрађивања њиве и књижевног стварања се саме намећу: антејски додир са тлом и мирис свеже узоране земље рађа песника а ораница постаје метафизички текст о нераскидивој вези човека и земље.

Jezik

srpski

Datum

2023

Licenca

© All rights reserved

Predmet

Кључне речи: порозне међе књижевности за децу и одрасле, призивање детињства, породица, кућни простор, завичајни пејзаж, поетика сладокусја, обрађивање земље као песнички посао, Magna Mater

Deo kolekcije (1)

o:25609

Факултет за образовање учитеља и васпитача Уни...