Naslov (srp)

Привидни идеални стицај кривичних дела

Autor

Jovanović, Slađana, 1990-

Doprinosi

Drakić, Dragiša, 1975-
Delić, Nataša, 1965-
Vuković, Igor, 1973-
Kolarić, Dragana, 1973-

Opis (eng)

The application of apparent ideal concurrence of crimes as a specific Criminal law institute, situated on the border line between the regular qualification of unique crime and the concurrence of crimes, appears to be a substantial prerequisite of the correct qualification of crimes and figurates as a necessary precondition that must be considered in each relevant legal situation that requires implementation of criminal law rules. Based on the idea of excluding the rules of authentic concurrence and its legal effects in the area of sentencing, it is primarily oriented towards protection of the fundamental principles of justice, specifically the ne bis in idem principle, understood in its material aspect as the prohibition of double evaluating the same circumstances during crime qualification process.However, the qualification and implementation of apparent ideal concurrence rules is based on a complex methodological procedure, that requires both, clearly determined criteria of differentiation in relation to ideal concurrence, as well as the specific individualisation criteria, manifested in the principles for resolving the conflicts between several applicable norms, considering their unified valoration as a precondition in achieving the main goal – the adequate application of criminal law. Still, it cannot be said that the described procedure relies on the strict rules or predetermined solutions for each and every phenomenological manifestation of that kind of relations between legal concepts. As a consequence, the main focus is on the situational approach in determining conditions for applying the rules of this institute, which leads to separate consideration of its phenomenological dimension and the directions for solving the conflict between applicable norms.Guided by the specific conflict–solving rules, in terms of collision of legal norms, which parallel application is excluded due to influence of correlating factors that configure their unity, the institute of apparent ideal concurrence, through the unique set of rules, lays the foundation for the proper implementation of the norms in criminal legal system, ensuring their delimitation, interaction and exclusion. Considering the absence of legal guidelines in this area, the importance of dogmatic approach, manifests primarily in achieving the mentioned goals. Therefore, the rules of the four principles – specialty, subsidiarity, consumption and alternativity, enable the determination of the opponent legal concepts, marked as the main and apparent norm, or in other words, the norm that establishes the result of qualification process and the norm which is set aside, but yet participates in penological consequences, in the context of the dualistic legal nature of the institute, based on its interpretative–concursal criminal nature.Considering the facts, our approach to the problem of apparent ideal concurrence relies on the presumption of its multidimensional nature, primarily based on interpretative–concursal character of the institute and pluralistically determined principles of individualisation, that under specific circumstances include the principle of alternativity, emphasizing the importance of its distinction from ideal concurrence, using dogmatic, empirical, historical, positive and comparative scientific methods in proving the main hypotheses.

Opis (srp)

Питање примене правила (привидног) идеалног стицаја као специфичног института кривичног права, лимитрофног карактера, позиционираног између случајева јединства и плуралитета кривичних дела, фигурира као кључна претпоставка адекватног спровођења поступка квалификације, односно појављује се као нужни пратилац сваког појединачног случаја примене норми кривичног права на конкретну чињеничну ситуацију. У основи конципиран на идеји искључења аутентичног стицаја, тачније, њему својствених особених правила одмеравања казне, превасходно је управљен ка заштити кључних начела и принципа кривичног права, од којих предњачи принцип ne bis in idem, схваћен у материјалном смислу, односно забрана двоструког вредновања истих околности приликом квалификације забрањеног понашања.Међутим, квалификација привидног идеалног стицаја, представља сложен методолошки поступак који захтева како јасно одређене критеријуме диференцијације, пре свега од идеалног стицаја, тако и специфичне критеријуме индивидуализације, оличене у принципима за решавање колизије између више примењивих законских норми, чије обједињено разматрање представља предуслов постизања главног циља – адекватне примене кривичног права на конкретну ситуацију. Ипак, не може се рећи да тако конципиран поступак почива на стриктним законитостима, нити се унапред могу пронаћи решења за све евентуалне искуствене манифестације релационих односа између правних концепата, што има за последицу превасходно ситуациони приступ у утврђивању предуслова констатације привидног идеалног стицаја и раздвајање његове феноменолошке димензије од самих правила избора преферентне норме (принципа за решавање конфликта).Руководећи се специфичним правилима за решавање колизије између плуралитета формално реализованих норми, чији је паралелни опстанак искључен услед деловања повезујућих фактора који конфигуришу њихово јединство, институт привидног идеалног стицаја, кроз јединствени скуп законитости, поставља темеље правилне примене норми општег и посебног дела кривичног права, обезбеђујући њихово разграничење и правила међусобног деловања, односно искључења. Значај његовог доктринарног изучавања у условима изостанка стриктних законских смерница, огледа се управо у обезбеђењу поменутог циља. На тај начин, кроз поставке принципа специјалитета, супсидијаритета, консумпције и алтернативитета, препознају се и раздвајају концепти главног и привидног дела, односно утврђује норма која је носилац квалификације и она чији се ефекти остављају по страни, али ипак суделују у коначном утврђивању пенолошких последица, у складу са концепцијом о двострукој правној природи института, односно његовом стицајно–интерпретативном карактеру.Сходно томе, разматрању привидног идеалног стицаја у овом раду смо приступили полазећи од претпоставке о његовој мултидимензионалној природи, базираној првенствено на стицајно–интерпретативном карактеру института, плуралистички детерминисаним принципима индивидуализације, који под одговарајућим условима укључују и алтернативитет, уз наглашавање значаја његове дистинкције од идеалног стицаја и поштовања правила квалификације, служећи се догматским, емпиријским, историјскоправним, позитивноправним и компаративним методом у доказивању постављених хипотеза.

Opis (srp)

Društvene nauke / Krivično pravo Social sciences / criminal law Datum odbrane: 22.05.2023.

Jezik

srpski

Datum

2022

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Bez prerada Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nd/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Krivična dela. Vrste krivičnih dela

apparent ideal concurrence; specialty; subsidiarity; consumption; inclusion; alternativity; ne bis in idem; theory of concurrence; unity of actions; subsequent unpunished act.

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Krivična dela. Vrste krivičnih dela

привидни идеални стицај; специјалитет; супсидијаритет; консумпција; инклузија; алтернативитет; ne bis in idem; теорија стицаја; јединство радње; накнадно некажњиво дело.