Digitalni repozitorijum
Univerziteta u Beogradu
{{ mc.sd.lang | uppercase }}
Романса о граду – Ф. Скот Фицџералд, Велики Гетсби и Њујорк као „изгубљени град“
ROMANCE ABOUT THE CITY – F. SCOTT FITZGERALD, THE GREAT GATSBY AND “THE LOST CITY” OF NEW YORK
Mušović, Azra A.
Summary: ald. Recognized as a writer who gained a reputation for stories about lost dreams and the inevitable loss of illusions, he had a particularly ambivalent attitude toward New York. Seen first as a symbol of the romantic promise, rooted in the very idea of American dream, New York as a metropolis is gradually becoming a sym- bol of disappearance of the romantic vision that the author portrays through the idealistic character of Jay Gatsby. F. Scott Fitzgerald, like Gatsby himself, wants to change his life through success. It is a grand Ameri- can motif. However, getting to where you want to go is not at all simple. The world of The Great Gatsby is a version of the new social world feared by the tradition – a world of broken and false relationships; a world of money and success rather than of social responsibility; a world in which individuals are all too careless to determine their moral destinies. In the context of socio-historical and psychological criticism, the paper explores the rise and disin- tegration of Fitzgerald’s romance about the city in the novel The Great Gatsby (1925). Since the idea itself disappeared by 1929, the story My Lost City (1933) was taken as a matrix for the disappearance of illusions and the final fate of the idea of megalopolitanism – that, in the end, the ultimate “romantic destiny” was that “the price was too high”. Fitzgerald’s ambivalence towards romance about New York, his desire to believe in its magic even when it disappeared before his eyes – remains a monument to an altered emotional state of consciousness that we know as romantic perception.
Апстракт: Идеја мегалополитанизма представља снажно присуство у књижевном опусу америчког модернисте Ф. Скота Фицџералда. Препознат као писац који је репутацију стекао причама о изгубљеним сновима и неминовном губитку илузија, он је имао посебно амбивалентан став према Њујорку. Виђен најпре као симбол романтичарског обећања, укорењен у саму идеју америчког сна, Њујорк као метропола постепено постаје симбол нестајања оне романтичарске визије коју аутор приказује кроз идеалистички карактер Џеја Гетсбија. У контексту психоаналитичке критике, рад истражује успон и дезинтеграцију Фицџералдове романсе о граду у роману Велики Гетсби (1925). Будући да сама идеја нестаје до 1929. године, прича Мој изгубљени град (1933) је узета као матрица за нестанак илузија и коначну судбину идеје мегалополитанизма – да је, напослетку, ултимативна „романтичарска судбина“ та да је „цена била сувише висока“. Фицџералдова амбивалентност према романси о Њујорку, његова жеља да поверује у њену магију чак и онда када је нестајала пред његовим очима – остаје споменик једном измењеном емоционалном стању свести које знамо као романтичарска перцепција.
srpski
2022
© All rights reserved
Кључне речи: романса, мегалополитанизам, романтизам, успон, дезинтеграција, амбивалентност, визија.
Keywords: romance, megalopolitanism, romanticism, rise, disintegration, ambivalence, vision.