Између: прилог онтологији песме
Сажетак: У овом огледу се поезија Војислава Карановића посматра као „метапоезија”, коју карактерише то што њен аутор учестало износи аутопоетичке исказе унутар самих песама. Он то чини песничким, а не теоријским говором, што усложњава интерпретацију таквих исказа. Полазећи од текста „Разјаснице” уз целину „Брод” из збирке Записник са буђења (1989), у огледу се Карановићева аутопоетика схвата у кључу једног имплицитног нацрта за онтологију песме. Основна идеја тог нацрта је да песма припада медијалној регији реалности, која се може описати само приближно. Место песме је између, у смислу пунктуалне временске вредности, односно место где престаје један а почиње други процес.
Summary: In this essay, the poetry of Vojislav Karanović is viewed as ‘metapoetry’, characterised by the author’s common expression of autopoetic statements within the very poems. He does it by using poetic rather than theoretical discourse, which makes the interpretation of such statements more complex. Starting from the text ‘Clarifications’ and the chapter ‘Ship’ from the collection Minutes from Awakening (1989), Karanović’s autopoetics is understood in the essay as the key in an implicit draft for the ontology of a poem. In ‘Clarifications’, Karanović poses the question ‘Where is the poem’, which is interpreted in the meaning of ‘To what area of reality does...
srpski
2021
© All rights reserved
Key words: autopoetics, metapoetry, ontology of a literary work, punctuality, medial value
Кључне речи: аутопоетика, метапоезија, онтологија књижевног дела, пунктуалност, медијална вредност