Anxiety for “the Other” – Passions of Šumanović’s Female Corporeality Paintings
Зебња ка „другом“ – Страствени немир Шумановићевог сликања телесности
The text is an approach to Šumanović’s painting of nudes cre-ated primarily during his second stay in Paris (1925–28) and emerging from the painterly phenomena known as “L’ ecole de Paris“, mostly related to the artists from migration. It appears to follow the painter’s interest in Fauvism as well as deviations from constructivist and art deco variants...
Апстракт: Текст је приступ Шумановићевом сликању актова превасходно током другог боравка у Паризу (1925–28), утапању у преклапајуће појаве у „париској школи“ махом уметника из миграције. Прати се његов израз проистекао из раз-војности фовизма као и одступања од посткубистичких и art deco варијанти приказа људског тела и предметности ранијег периода. Упоредним сагледавањем тог наслеђа на неколико примера, отварају се визуре експониране родне представе жене било као акта или појаве у ентеријерским варијантама 1926/27. Сликар тада досеже по форми и ме-дијуму вибрантне експресије боје на граници теорије сузбијене анксиозне привлачности. Уочавана одраније у исто-риографији, ова допуна психичког немира и релационизма ка субјекту слике је оглед о правцима атељејске имагинар-не позорнице. Представе су опсесивна најава његових преломних композиција какве су Доручак на трави и Пијани брод које затварају период странствовања и одређују социјални контекст који је сликар пожелео да оствари својим доприносом у културном животу Париза и Француске. У анализи се та сликовитост одражава као психолошки разот-кривена зебња и својствена психодинамична теорија привлачења и забране.
srpski
2023
© All rights reserved
Кључне речи: Женски акт, модернистичка слика, „Париска школа“, Шумановић, телесност, сексуалност, Ференци, теорија гениталности