Naslov (srp)

Одрживи облици мултикултурализма у Србији : докторска дисертација

Autor

Milosavljević Stević, Milena D., 1989-

Doprinosi

Spasojević, Dušan, 1979-
Bašić, Goran, 1961-
Orlović, Slaviša, 1966-

Opis (eng)

This dissertation examines the role of political leaders of national minorities in various stages of multicultural policy development. The Union of Communists in the former Yugoslavia promoted and implemented an integrative model of multiculturalism, which was supposed to represent a sustainable political solution for the management of ethno-cultural differences. With the collapse of communism, integrative multiculturalism became an unsustainable model, which had a negative impact on inter-ethnic relations. The process of ethnicization of politics during the nineties of the 20th century in the territory of the former Yugoslavia showed that multiculturalism, i.e. policies of multiculturalism, do not have the capacity to ensure the integration of ethnic or national groups. Multiculturalism, i.e. mechanisms of ethnocultural justice, were used for the purpose of secession of the federal units that were part of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia. After the democratic changes in 2000, a new approach to minority policy and the institutionalization of diversity was announced with respect for international standards in the field of minority protection, however due to the selective application of constitutional measures and the unwillingness of political elites to find acceptable political solutions for the majority and the minority, multiculturalism was developed in a segregated form as a sustainable and acceptable solution for both parties.The paper presents a political interpretation of multiculturalism that refers to the demands of minorities - special administrative and/or political rights within the national state. The starting point in the research is that political leaders contribute to the maintenance of segregative multiculturalism in Serbia, who carry out the strategic essentialization of cultures and politicize the ethnic identities of minority groups. The dominance of the primordialist approach to ethnicity among minority groups in Serbia facilitates the politicization of their ethnic identities. "Ethnic entrepreneurs" incite feelings of inequality, injustice and fear among the minority groups they represent in order to establish political control over them. The cultural distinctiveness of groups is an important resource that ensures the electoral success of national minority parties and the inclusion of political representatives of national minorities in the decision-making process. In the analysis of the theoretical explanation of multiculturalism, more precisely in the liberal theory of minority rights by Will Kimlika, we come across an attempt to reconcile ethnic and liberal approaches to the nation, where the recognition of rights for minority groups is possible while respecting cultural and ethnic criteria. In the process of ethnomobilization, different approaches to ethnicity/nation are combined. The primordialist approach to the nation/ethnicity has primacy among the majority population and minority groups in Serbia.This analysis led to the conclusion that the political leaders of national minorities contribute to the segregation of minority groups and the sustainability of segregativemulticulturalism in Serbia by politicizing primordial elements of ethnicity. In addition, political leaders of minority groups oppose various mechanisms of integration (such as bilingual education) labeling them as instruments of assimilation.In relation to the period of the nineties of the 20th century, there are no deviations in the choice of political action strategies among the parties of national minorities in Serbia. Territorial autonomies based on the mono-ethnic principle, which were conceived in the programs of the parties of national minorities (DZVM, DSVM, SVM, SDA Sandžaka, PDD, DPA) in the early 1990s, form the content of the current programs of parties where identity issues dominate.Not all minority groups demand political and cultural integration. Cultural integration is sufficient for certain national minorities (such as Slovaks, Ruthenians). Nevertheless, there are national minorities who need political integration in order to protect their "social cultures" and avoid the pressures of assimilation (such as Bunjevacs, Vlachs, Roma). This implies that political integration is a necessary condition for cultural integration, that is, the survival of minority groups. The institutional framework enables the political integration of national minorities at the national and regional level, while at the local level, segregative relations between minority groups, as well as between the majority and minority populations, can be overcome through political and social integration.

Opis (srp)

У овој дисертацији истражује се улога политичких лидера националних мањина у различитим фазама развоја мултикултуралне политике. Савез комуниста je у бившој Југославије промовисао и имплементирао интегративни модел мултикултурализма, који је требало да представља одрживо политичко решење за управљање етнокултурним различитостима. Са сломом комунизма, интегративни мултикултурализам постао је неодржив модел, што се негативно рефлектовало на међуетничке односе. Процес етнификације политике током деведесетих година 20. века на простору бивше Југославије показао је да мултикултурализам, односно политике мултикултуралности немају капацитета да обезбеде интеграцију етничких односно националних група. Мултикултурализам односно механизми етнокултурне правде искоришћени су у сврху отцепљења федералних јединица које су биле у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. После демократских промена 2000. године, најављен је нов приступ мањинској политици и институционализацији различитости уз уважавање међународних стандарда из области мањинске заштите, међутим услед селективне примене конституционалних мера и нерасположења политичких елита да пронађу прихватљива политичка решења за већину и мањину, развијен је мултикултурализам у сегрегативном облику као одрживо и прихватљиво решење за обе стране.У раду је присутна политичка интерпретација мултикултурализма која се односи на захтеве мањина – посебна административна и / или политичка права унутар националне државе. Полазна основа у истраживању је да политички лидери доприносе одржавању сегрегативног мултикултурализма у Србији, који врше стратешку есенцијализацију култура и политизују етничке идентитете мањинских група. Доминација примордијалистичког приступа етницитету код мањинских група у Србији олакшава политизацију њихових етничких идентитета. „Етнички предузетници“ подстичу осећања неједнакости, неправде и страха код мањинских група које представљају, како би успоставили политичку контролу над њима. Културна дистинктивност група представља важан ресурс који осигурава изборни успех партија националних мањина и укључивање политичких представника националних мањина у процес доношења одлука.У анализи теоријског објашњења мултикултурализма, тачније у либералној теорији мањинских права Вила Кимлике, наилазимо на покушај помирења етничког и либералног приступа нацији, где је признавање права за мањинске групе могуће уз уважавање културних и етничких критеријума. У процесу етномобилизације долази до комбиновања различитих приступа етницитету/нацији. Примордијалистички приступ нацији/етницитету има примат код већинског становништва и мањинских група у Србији.Из ове анализе дошло се до закључка да политички лидери националних мањина политизацијом примордијалистичких елемената етницитета доприносе сегрегацији мањинских група и одрживости сегрегативног мултикултурализма у Србији. Поред тога, политички лидери мањинских група противе се различитим механизмима интеграције (попут двојезичног образовања) означавајући их као инструменте асимилације.У односу на период деведесетих година 20. века, код партија националних мањина у Србији нема одступања у избору стратегија политичког деловања. Територијалне аутономије засноване на моноетничком принципу које су конципиране у програмима партија националних мањина (ДЗВМ, ДСВМ, СВМ, СДА Санџака, ПДД, ДПА) почеткомдеведесетих година чине садржину актуелних програма партија где доминирају идентитетска питања.Не захтевају све мањинске групе политичку и културну интеграцију. Појединим националним мањинама довољна је културна интеграција (попут Словака, Русина). Ипак, постоје националне мањине којима је неопходна политичка интеграција како би заштитили своје „социјеталне културе“ и избегли притиске асимилације (попут Буњеваца, Влаха, Рома). То имплицира да је политичка интеграција неоходан услов за културну интеграцију односно опстанак мањинских група. Институционални оквир омогућава политичку интеграцију националних мањина на националном и регионалном нивоу, док су на локалном нивоу развијени сегегативни односи међу мањинским групама, као и између већинског и мањинског становништва, који се могу превладати комбинацијом политичке и друштвене интеграције.

Opis (srp)

Политичке науке - Политиколошко – социолошке студије / Political sciences - Political sociology Datum odbrane: 10.05.2023.

Jezik

srpski

Datum

2023

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srbija

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Sociologija politike

multiculturalism, national minorities, institutionalization of diversity, ethnocultural justice, integration

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srbija

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Sociologija politike

мултикултурализам, националне мањине, институционализација различитости, етнокултурна правда, интеграција