The time of miracles by Borislav Pekić as a "holy oarody"
Време чуда Борислава Пекића као „света пародија“
Sažetak: Иако је Б. Пекић своју прозу Време чуда жанровски означио као повест, у раду смо анализирали елементе овога дела који кореспондирају са сотијом, односно „светом пародијом“, у складу са Бахтиновим промишљањима о карневализацији. Токо смо уочили, на првом месту, пародирање светих текстова и ритуала, потом бројне драмске елементе, представе светих личности као лакрдијаша. Исто тако, свет је конструисан попут публике, која истовремено и учествује у представи. Од карневалских сегмената препознали смо и гротескни реализам у приказу човека – ствари и у низу недовршених телесних метаморфоза (узрокованих изостанком духовних). Анализирали смо и оне делове текста, које можемо означити као улични говор. Међутим, без обзира на све поменуто, сматрамо да се Време чуда не може довсти под бахтиновски оквир у схватању карневализације, јер ово дело Борислава Пекића, и поред хуморне, лакрдијашке и пародијске димензије, изневерава неке од основних Бахтинових поставки. наиме, смрт старог света у овом делу не обећава рађање новог. Свет о коме се овде говори можда је и саздан на темељима космичког страха, али није азгњурен у „весело“ време, већ у време смрти.
Abstract: Althoug B. Pekić marked his novel as historical fiction in terms of the genere, this paper analuzes its elements that correspond with a sotie, or‚"a holy parody", in accorfance with Bakhtin`s ideas of carnivalization. In this sense, we noticed the parody of holy texts and ritulas, as well as numerous elements of drama, and images oh holypeopleas buffoons. In additiin, the world is constructed as an audience that also participates in theplay. fromcarnival segments , we recognozed the grotesque realisim in the image of the man-thing, as well as in the number of incoplete body metamorphoses(caused by the spiritual ones). We also analyzedthe parts of the which can be marked as street jargon. However, despite everything minitioned, we belive that the Time of Miracles does notfall under Bakhtin`s understanding ofcarnivalization. Although containing humorous, buffoonish and parody dimensions, this novel fails some of the basic Bakhtin`sassumptions. The death of the old world in this novel does not guarantee for the birth of a new one. The world talked about here may be built on the foundations of cosmic fear; howevver, it is notimmersed in "joyous" time,but in the time of death.
srpski
2018
© All rights reserved
Ključne reči: Повест, сотија, света пародија, карневализација, Христ