Digitalni repozitorijum
Univerziteta u Beogradu
{{ mc.sd.lang | uppercase }}
Свети Георгије убија аждају на икони из Славоније из 18. века : традиционална иконографија и популарна побожност
Saint George Slaying the Dragon on an 18th Century Icon from Slavonia : Traditional Iconography and Popular Piety
Кучековић, Александра
Abstract: The paper presents an icon from Slavonia (Croatia) dating from the firsthalf of the 18th century and featuring the most popular miracle of Saint George – the slaying of the dragon and saving the princess.1 The icon is inter-esting in several aspects considering its iconography, stylistic characteristics and possible origins of the painter. Starting with the latter, the analysis of the painter’s style suggests that he could have been a close disciple or an associate of the fa-mous Hristofor Žefarović who migrated to the Metropolitanate of Karlovci from Macedonia in the 1730s. His distinct figurativestyle belonged to the so called zograf painting in Serbian 18th century art, standing at the touching point of the post-Byzantine tradition and European baroque and forming a specificformat of popular art. The icon in case also provides evidence for the migratory reaches of painters from the south of the Balkans in the early and mid-18th century and their influenceon the creation of a specificbrand of popular visual culture in the Orthodox communities in Slavonia and Croatia. The subject depicting the trium-phal figureof the Saint on horseback defeating the beast was well established in Byzantine and post-Byzantine tradition, but in later centuries it was treated with increasing decorativeness and imaginative details characteristic of popular imagination. The status of Saint George as a hero, protector, miracle worker and a martyr was reinforced among the Balkan Orthodox during the Turkish reign and transferred to the Metropolitanate of Karlovci in the 18th century.
Сажетак: У раду је представљена икона из Славоније, датована у прву половину 18. столећа, са представом најпопуларнијег чуда Светог Георгија – убијања змаја и спасавања принцезе. Икона представља занимљиву целину како с аспекта иконографије и стилских карактеристика сликарства, тако и могућег порекла сликара. Анализа стила анонимног мајстора указује на могућност да се радило о блиском ученику и/или сараднику чувеног Христофора Жефаровића, који је у Карловачку митрополију мигрирао из Македоније 30-их година 18. века. Његов специфичан сликарски стил припадао је такозваном зографском сликарству у српској уметности 18. столећа, које се формирало на додиру поствизантијске традиције и европског барока и формирало дистинктиван формат популарне уметности. Икона о којој је реч указује на миграцијске досеге сликара са југа Балкана у раном 18. столећу и њихово учешће у стварању специфичних облика популарне визуелне културе у славонским заједницама Славоније и Хрватске. Представа на којој тријумфујући светитељ на пропетом коњу савладава звер била је етаблирана у византијској и пост-византијској традицији, али се у каснијим вековима третирала са све наглашенијом декоративношћу и уз додавање маштовитих илустративних детаља карактеристичних за популарну имагинацију. Статус Светог Георгија као хероја, заштитника и мученика оснажен је међу православнима на Балкану у периоду турске владавине и као такав пренет је у религиозну и визуелну културу Карловачке митрополије 18. века.
engleski
2018
© All rights reserved
Кључне речи: Свети Георгије, иконопис 18. века, зографско сликарство 18. века, популарна побожност, Славонија
Key words: Saint George, zograf icon painting, Slavonia, 18th century
270431756