Naslov (srp)

Nova subregionalizacija za novu regionalnu politikku Srbije

Autor

Manić, Emilija
Molnar, Dejan

Opis (eng)

Abstract The emphasized regional polarization of Serbia, which significantly exceeds the socially acceptable frameworks, is especially expressed in the relation North-South (between Belgrade and Novi Sad as two largest and most developed urban agglomerations at one side and the rest of the national territory, at the other). Similarly, there are disparities within the region, and between developed and undeveloped areas/municipalities. So, this indicates that there are multidimensional and layered regional imbalances in Serbia. The initial hypothesis about the presence of intraregional differences in our country is strongly confirmed by the results obtained in the analysis of the certain economic, social and demographic indicators (layered regional disparities). In this sense, another research assumption has been confirmed - the need for the subregional level (NUTS 3 level) redefinition within the policy of the Serbian regional development. The paper suggests that the existing subregionalization model (NUTS 3 level) of Serbia with 25 districts/areas (without Kosovo and Metohija) should be replaced by a new subregionalization of 12 NUTS 3 level areas, which in the following period should be given the role of an active actor of regional development process in Serbia.

Opis (srp)

Сажетак: Наглашена регионална поларизација Србије, која у знатној мери превазилази друштвено прихватљиве оквире, посебно је изражена на релацији север–југ, односно на нивоу између Београда и Новог Сада (и подручја између и око ове две највеће и најразвијеније урбане агломерације код нас), с једне, те остатка националне територије, с друге стране. Диспаритети постоје и унутар региона, а између развијених и неразвијених подручја/општина. Наведено говори у прилог чињеници да у Србији егзистирају вишедимензионалне и слојевите регионалне неравномерности. Подаци добијени анализом одабраних економских, социјалних и демографских показатеља потврђују полазну хипотезу о присуству изражених унутаррегионалних разлика у нашој земљи (о тзв. слојевитости регионалних диспаритета). У том смислу, потврђена је и друга истраживачка претпоставка, да је у политици регионалног развоја наше земље неопходно редефинисање улоге субрегионланог нивоа (НСТЈ 3). У раду се аргументује предлог да се постојећи модел субрегионализације (ниво НСТЈ 3, са 25 округа/области без Косова и Метохије) замени новом субрегионализацијом од 12 НСТЈ 3 подручја, која би у наредном периоду требало да добију улогу активних субјеката регионалног развоја у Србији.

Jezik

srpski

Datum

2018

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY 4.0 - Creative Commons Autorstvo 4.0 International License.

http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/legalcode

Predmet

Кључне речи: регионализација, региони (НСТЈ 2) и субрегиони (НСТЈ 3), слојевитост регионалних диспаритета, регионална политика, Србијa

Keywords: regionalization; regions (NUTS 2) and subregions (NUTS 3); layered regional disparities; regional policy; Serbia

Deo kolekcije (1)

o:28218

Ekonomski fakultet