Naslov (srp)

Јевреји на Косову и Метохији 1918-1941

Autor

Дамјановић, М. Милош

Opis (srp)

Косметски Јевреји су се у периоду између два светска рата нашли у новооснованојдржави која је баштинила различите етничке, конфесионалне, језичке, културне,политичке и економске елементе, где су институционални и друштвени живот водилемного бројније и јаче јеврејске заједнице, такође разноврсне по свом пореклу и ритуалу.Услед уласка у нову државну творевину, јеврејске општине на Космету стале су подзаједнички централни кров у земљи оличен у институцији Савеза јеврејских вероисповеднихопштина Краљевине СХС / Југославије. У југословенској држави, косметски Јевреји су попрви пут у својој историји уживали потпуну равноправност пред законом и државнимустановама, не бивајући ограничени у остварењу грађанских и људских права и слобода,остварујући једнакост са осталим поданицима земље и припадницима признатихвероисповести. Златно доба југословенског јеврејства омогућило им је живот пунимплућима, а гарантоване слободе брз процват и значајан напредак на економском,културном, друштвеном и политичком пољу. По први пут стечена слобода политичкогделовања, уродила је неспутаном националном оријентацијом отелотвореној у зачећу иразвоју ционистичких организација и садржаја. Живот у новој држави довео их је у ближии интензивнији однос са својим сефардским сународницима из других делова заједничкедомовине, као и са ашкенским Јеврејима који су им дотле били непознати и по много чемутуђи и далеки. По службеној потреби, државни органи премештали су многе школоване истручне Ашкеназе у просветне, здравствене, судске, војне и друге установе на тлуКосмета, чију ће функционалност и пословни успех умногоме унапредити. Међуашкенаским дошљацима на Космету нашао би се и понеки белоемигрант кога је таласреволуције и грађанског рата у Русији избацио на југословенску обалу.Косметски су се Јевреји традиционално бавили трговином и занатством,наслеђујући породични посао од родитеља, што се наставило и унутар југословенскогпоретка. Трговачко и занатско пословање било је скромног обима, углавном је било речи оситној трговини, велетрговци су били скоро неприметни. Међуратно раздобље је међутим,донело прегршт нових сектора привређивања у које су се отиснули и малобројни јеврејскипојединци. Демократско уређење и капиталистичко устројство условило је ницање првихбанкарских установа на овом сиромашном и неразвијеном подручју, чије су профитабилнеинтересе и исплативост улагања препознали многи бољестојећи приштински икосовскомитровачки Јевреји, постајући акционарима неколицине банака основаних упоменутим градовима. Велики прилив становништва са стране, првенствено чиновничкогслоја, отворио је по први пут и пословну перспективу рентирања стамбених објеката, паће се неки јеврејски власници већег броја некретнина тога типа, окренути и издавањунепокрентог иметка. Рудно богатство Космета, те обнова рударства и његовопостављање на модерне темеље у овом периоду, резултирало је и укључивањем појединихјеврејских личности у процесе ископавања рудног блага, његове сепарације, обраде ипласирања сировина, прерађевина и готових производа на домаће и инострано тржиште.Могућност стицања високошколског образовања на домаћим и страним универзитетима,усмерио је поједине косметске Јевреје на слободна занимања, те ће професионалнукаријеру градити у лекарским или апотекарским позивима. На Космету су постојале две јеврејске општине, чији је рад покривао и уређивао свесегменте друштвеног живота заједнице и штитио интересе колективитета. Статутиопштина одређивали су правила њиховог устројства и сфере надлежности. Изабранеуправе општина биле су задужене за доношење буџета, руковођење администрацијом,вршење преписке са другим јеврејским органима у земљи и државним институцијама,обезбеђивање свих духовних потреба, социјалну делатност и друге активности.Косметски Сефарди су били дубоко религиозни и строго привржени очувању традиције иобичаја својих предака, иако су се међу омладином назирали процеси вестернизације иеманципације и на том пољу. Водећи верски празници су редовно обележавани, а усвакодневној исхрани се стриктно водило рачуна о кашруту. Верском животу верникауслуге су пружали многи локални и рабини ангажовани са стране, религијска службаодвијала се у синагогама, а сепулкрални ритуали на јеврејским гробљима. Ово је уједно биопериод када су косметски Јевреји најмасовније приступали секуларном образовању, аделимично друштвено ослобођење захватило је и женски свет, који је наилазио на све мањезабране у отварању ка спољном окружењу. Жене су се ангажовале у раду локалнихграђанских удружења, а поједине самостално одлучивале о брачном избору. Са препрекамаи осудама унутар породице и заједнице су се суочавале онда када би се определиле занејеврејског партнера, у чему се огледала њихова непотпуна самосталност и неједнактретман и положај у односу на јачи пол. Истовремено, жене су биле главни стожери,чувари и трансфери јеврејске традиције, обичаја и културног наслеђа, које су сходно роднојулози баштиниле кроз читав животни циклус. Живот окренут ка спољној средининеминовно је водио ка овладавању државног и језика локалне средине, те су готово свикосметски Јевреји били полиглоте, које су уз матерњи и језике свога завичаја, владали имеђународним језицима ученим у школским клупама. Употреба савремених медија и улазаку културно-забавне тековине своје епохе, отворио је врата све дубљем продирању српскогјезика у њихове животе, који ће озбиљно претити детронизацији матерњег језика уредовима младог нараштаја.

Opis (srp)

-

Jezik

srpski

Datum

2022

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode