Naslov (srp)

Паронимија у савременом српском језику

Autor

Nikolić, Vesna, 1988-

Doprinosi

Lompar, Vesna, 1963-
Vujović, Dušanka, 1966-
Veljković Stanković, Dragana, 1957-
Dragićević, Rajna, 1968-

Opis (srp)

Предмет рада докторске дисертације јесте однос паронимије међу суфиксиранимзаједничким именицама, а неки од главних циљева јесу: 1) покретање системског истраживањапаронимије као најзапостављенијег и најмаргинализованијег парадигматског лексичкогодноса, који у другим срединама, посебно у Русији, већ дуго привлачи пажњу каколексиколога, тако и стилистичара, нормативиста и методичара; 2) издвајање прецизнијихкритеријума и лингвистичких параметара за идентификовање паронима и долажење допрецизније и комплетније дефиниције паронимије од оних које се могу срести у релевантнојлитератури; 3) долажење до одговора на бројна питања која се у вези са паронимијомпостављају, попут онога да ли је паронимија системска појава или не, да ли се паронимијављају искључиво у паровима, односно да ли је увек реч о бинарној релацији, да ли заменаједног паронима другим обавезно доводи до грешке, какав је однос између паронима иистокоренских синонима и како повући јаснију границу између ова два односа, какополисемија утиче на однос између паронима и сл.; 4) представљање шире слике промена којесу се у лексичком систему, као најдинамичнијем и изменама најподложнијем језичкомподсистему, десиле од средине прошлог века до данас; 5) различите творбене и семантичкекласификације паронима; 6) осветљавање односа између паронима и норме, као и приступапаронимима у наставном процесу и начина њихове обраде у дескриптивним речницимасавременог српског језика; 7) указивање на могућност израде специјализованог речникапаронима.Као главни извор грађе коришћен је шестотомни Речник српскохрватскога књижевногјезика Матице српске, док су сви остали речници служили као допунски извори. Приликоманализе грађе користили смо се различитим лингвистичким методама, пре свегадескриптивном методом, ради што ширег и свеобухватнијег описа ексцерпиране грађе, као икомпоненцијалном анализом, која је веома погодна за анализу именица са конкретнимзначењем и издвајање семантичких компонената по којима се лексеме у односу паронимијеразликују. Поред тога, у раду смо се служили и методом корпусне лингвистике како бисмо наоснову контекста у којима се испитиване лексичке јединице јављају донели закључке оњиховом актуелном статусу у лексичком систему савременог српског језика, док смо наодговарајућим местима примењивали и статистичке методе.Кроз анализу 2.099 лексема које су се нашле у главном делу истраживања дошли смодо многих важних и занимљивих закључака у вези са паронимима и њиховим местом улексичком систему. Наиме, у раду смо показали да се пароними налазе између синонима, саједне, и творбено повезаних лексема, са друге стране, при чему се, уз уважавање утицајаполисемије, може говорити о синопаронимима, паросинонимима, потпуним и непотпунимпаронимима. Лексеме из категорије потпуних паронима даље смо поделили на примарне исекундарне (индуковане), у зависности од тога да ли однос паронимије бележи и Шестотомникили је до њега дошло процесом десинонимизације, као и на контактне и дистантне, узависности од степена семантичке блискости. Када се у обзир не узимају целокупне значењскеструктуре лексема, може се говорити о правим и неправим паронимима.Значења паронима су у овом раду анализирана и из угла компоненцијалне анализе, причему један од важнијих закључака јесте да се код великог броја лексема у односу паронимијеразликује архисема, а да је у осталим случајевима обично реч о некој од сема нижег ранга којазаједно са архисемом чини семантичко језгро, односно идентификатор. Што је разликовнасема перифернија, то су лексеме удаљеније од прототипичних паронима, а ближе синонимима.Када је реч о граматичким и категоријалним особеностима анализираних именичкихпаронима, један од важнијих закључака јесте да они не морају нужно бити истог рода, како сето у литератури обично наводи, али да у највећем броју случајева долази до поклапања породу. Такође, показали смо и да се однос паронимије не мора остваривати искључиво крозбинарне релације, већ и кроз лексеме устројене у низовима, премда паронимских парова имадалеко више него низова. Поред тога, кроз анализу категоријалне припадности лексема, дошлисмо до закључка да највећи број паронима означава особе, затим долазе називи за инструментеи на крају именице са месним значењем.Творбена анализа паронима је показала да паронимија јесте системска појава јер сеодвија у оквиру деривационих гнезда као важних подсистема лексичког, а самим тим ијезичког система генерално, а не насумично међу било којим лексичким јединицама, али да јепосреди врло нерегуларна и непредвидива језичка појава. У оквиру поглавља издвојени сусуфикси међу којима најчешће долази до стварања паронимијске релације: код домаћихформаната реч је о односу између суфикса -лац и -тељ, -ач и -лац, -ач и -тељ, ређе код другихсуфикса (попут -(н)ик, -(а)ц, -ар, -ич и сл.), док се код лексема страног порекла паронимијанајчешће ствара када су позајмљенице творене формантима -(а)тор/-(и)тор и -ист(а).Посебна пажња у раду посвећена је и застарелим паронимима и паронимима--неологизмима, кроз чију се анализу одлично виде бројне лексичке тенденције – од узмицањалексема домаћег порекла, прилива страних лексема, изумирања старих и појаве новихзанимања и инструмената и сл.Завршна поглавља посвећена су паронимији у настави и паронимији из углалексикографије, при чему су предложени конкретни модели за обраду паронима у наставномпроцесу и израду будућег речника паронима српског језика.

Opis (srp)

Лингвистика, србистика - Лексикологија, семантика, творба речи, лексикографија / Linguistics, Serbian language - Lexicology, semantics, word formation, lexicography Datum odbrane: 08.06.2022.

Opis (eng)

The doctoral thesis focuses on the paronymyc relations between suffixed common nouns. Themain aims of the thesis are: 1) initiating the systematic research of paronymy as the most neglectedand marginalized paradigmatic lexical relation, which has managed to attract attention not only oflexicologists, but also of stylistics, normativists and methodologists in other environments, especiallyin Russia; 2) distinguishing more precise criteria and linguistic parameters for identifying paronymsand obtaining a more precise and complete definition of paronymy than those existing in relevantscientific literature; 3) ascertaining the answers to numerous questions that are posed in relation toparonymy, such as whether paronymy is a systematic phenomenon or not, whether paronyms occurexclusively in pairs (i.e. whether they always occur in binary relations), whether interchanging oneparonym for another necessarily leads to mistake, what kind of relation exists between paronyms andsame-root synonyms and how to make a more apparent distinction between these two relations, howpolysemy affects relations between paronyms and other; 4) representing a broader scope of thechanges that have happened in the lexical system, a subsystem that is most dynamic and most exposedto changes, from the middle of last century until today; 5) composing different word-formation andsemantic classifications of paronyms; 6) highlighting the relation between paronyms and the norm,as well as the approach to paronymy in the teaching process and manners of its processing indescriptive dictionaries of contemporary Serbian language; 7) indicating the possibility of compilinga specialized dictionary of paronyms.As the primary source of material, the author uses the six-volume Dictionary of Serbo-Croatian Literary Language by Matica Srpska, whereas all other dictionaries have served asadditional sources. During the materials analysis, the author has used different linguistic methods.Primarily, the descriptive method has been used to describe the excerpted material comprehensively.Furthermore, the author has used componential analysis, which is highly suitable for analyzing nounswith a factual meaning and separating semantic components which differentiate lexemes inparonymyc relations. In addition, the thesis has included the method of corpus linguistics in order toestablish the actual status of the examined lexical units within the lexical system of contemporarySerbian language, based on the context in which they appear. Finally, in some pertinent parts,statistical methods have been employed.Through analyzing 2099 lexemes, which have occurred in the central part of the research, wehave drawn various significant conclusions related to paronyms and their place within the lexicalsystem. Namely, the thesis indicates that paronyms are located between synonyms on the one handand word-formation lexemes on the other hand. In the latter case, we can discuss synoparonyms,parosynonyms, complete and incomplete paronyms, while acknowledging the influence of polysemy.Lexemes from the category of complete paronyms have further been divided into primary andsecondary (induced), depending on whether the relation of paronymy is noted by the six-volumeDictionary or it has occurred in the process of desynonymization, as well as into contact and distant,depending on the level of their semantic closeness. If we exclude cumulative semantic structures oflexemes, we can discuss proper and improper paronyms.Meanings of paronyms have been analyzed in this paper both from the perspective ofcomponential analysis, which has led to one of the most critical conclusions: that, for a large numberof lexemes in the relation of paronymy, the archisem is different, whereas in other cases, some of thesems of lower rank occur, which, together with archisem, form a semantic core, or an identifier. Themore the differentiated sem is peripheral, the farther the lexemes are from prototypical paronyms andcloser to synonyms.Concerning the grammatical and categorical traits of analyzed paronyms, one of the mostimportant conclusions is that they do not have to be necessarily of the same gender, as the existingliterature usually notes, but that the gender does match in the majority of cases. Moreover, the authordemonstrates that the relation of paronymy does not have to be exclusively established through binaryrelations but can occur through sequenced lexemes, although there are far more paronymyc pairs thansequences. Moreover, through the analysis of category membership of lexemes, we have concludedthat most paronyms denote persons, followed by the names of instruments, and finally, the nounswith spatial meaning.Word formation analysis of paronyms has demonstrated that paronymy is a systematicphenomenon because it transpires within derivational nests as significant subsystems of the lexical,and thus linguistic, system in general, and not randomly among any lexical units. Rather, it is a veryirregular and unpredictable linguistic phenomenon. Within the chapters, we have distinguishedsuffixes in which the creation of paronymyc relations occurs most frequently: in Serbian formants,there appears the relation between suffixes -lac and -telj, -ač and -lac, - ač and -telj, and more rarelyin other suffixes (such as -(n)ik, -(a)c, -ar, -ič and other), while in the lexemes of foreign originparonymy is mainly created when loan words are made of formants -(a)tor/-(i)tor and -ist(a).Special attention in the thesis has been dedicated to archaic paronyms and paronymsneologisms.Through their analysis, we can perceive numerous lexical tendencies – from the lexicalretrieval of Serbian lexemes, the input of foreign lexemes, the disappearance of old professions andinstruments, and appearance of new ones, and other.The final chapters are dedicated to paronymy in teaching and paronymy from the perspectiveof lexicography, in which the author suggests particular models for approaching paronyms in theteaching process and compiling a future dictionary of paronyms in Serbian.

Jezik

srpski

Datum

2022

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srpski jezik

Serbian, paronymy, synonymy, desynonymization, synonymization, word formation, suffixation, common nouns, the norm

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srpski jezik

српски језик, паронимија, синонимија, десинонимизација, синонимизација, творба речи, суфиксација, заједничке именице, норма