Naslov (srp)

Попридевљавање радног глаголског придева у српском језику (граматичко-семантички и лексикографски аспект)

Autor

Spasojević, Aneta, 1981-

Doprinosi

Lompar, Vesna, 1963-

Opis (srp)

Предмет истраживања представља радни глаголски придев у придевској служби у савременом српском језику. Анализирају се граматичке и лексичко-семантичке карактеристике, као и начини лексикографског представљања придевски употребљеног радног глаголског придева.Циљ рада је да се сагледају услови под којима радни глаголски придев као морфолошки глаголски облик постаје придевска лексема, те да се резултат његовог попридевљавања дефинише у односу на два начина настајања нових речи – конверзију и лексикализацију.Корпус за анализу формиран је на основу првих двадесет томова Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ и Речника српскохрватскога књижевнога језика Матице српске од слова П закључно са словом Ш ексцерпцијом глагола чију употребу радних глаголских придева у придевској служби речници доносе као засебан, придевски речнички чланак (или је, ређе, евидентирају у оквиру глаголског речничког чланка) и по том критеријуму издвојене придевске одреднице и обрађене у засебном речничком чланку. За допуну овако формираног корпуса коришћен је Обратни речник српскога језика М. Николића. По потреби, дефиниције су провераване и у једнотомном Речнику српскога језика Матице српске. Провера потврда придевске употребе облика радног глаголског придева подразумевала је претрагу целокупног речничког текста Речника САНУ и Речника МС. Претраживани су и електронски Корпус савременог српског језика Математичког факултета у Београду и, ређе, интернет уопште.У раду се попридевљавање радног глаголског придева најпре посматра у контексту историје језика, освртањем на партиципско порекло овог облика. Потом се представља место радног глаголског придева у систему врста речи данас и даје хронолошки преглед проучавања придевске употребе радног глаголског придева у савременим србистичким проучавањима, од почетка ХХ века до данас. Сагледавају се термини (морфолошки, синтаксички, лексиколошки, дериватолошки) којима се описује попридевљавање радног глаголског придева, и разматрају се појмовне вредности тих термина. Затим се поставља појмовно-терминолошка концепција која ће бити најприменљивија за предмет овог истраживања и постављене циљеве.Централни део истраживања чини троделно конципирана анализа придевске употребе радног глаголског придева: са семантичко-граматичког, формално-граматичког и лексикографског аспекта. Анализа укупног корпуса заснива се на дескриптивно-аналитичком и формалнолингвистичком методу.Истраживање обухвата око 500 полазних, глаголских јединица, и исто толико придевских јединица, добијених у процесу попридевљавања радног глаголског придева. Показало се да су појавом попридевљавања у највећем проценту обухваћени глаголи с примарним медијалним значењем (преко 80% глаголског корпуса), односно да су то најчешће медијални глаголи са значењем стицања особине (преко 70% медијалних глагола), док су у мањем броју заступљени глаголи са значењем медијалног стања (15%), постојања (4,5%) и кретања (7,5%).Анализом глагола утврђено је да системност употребе радног глаголског придева у придевским функцијама зависи од видског лика полазне реализације свршеног глагола: за почетносвршене или завршносвршене реализације које означавају потпуно извршење процеса у глаголу у почетном или завршном тренутку придевска употреба облика радног глаголског придева редовно се бележи (остарети: остарела мајка; нагорети: нагорели пањ). Нередовност у придевској употреби ових облика јавља се: према глаголима којима се исказује свршени почетни тренутак радње који подразумева и њено даље, продужено неодређено трајање (неодређеносвршени видски лик) (засјактати: засјактале очи; запламтети: радни глаголски придев *запламтео није потврђен у придевској употреби према основној глаголској реализацији), потом према завршносвршеним глаголима који подразумевају претходно неодређено трајање (неодређеносвршени видски лик) (исцурити: с исцурелим талогом; израсти: облик *израстао нема потврда с придевском употребом према основној глаголској реализацији), као и према глаголима тренутносвршеног видског лика (пући: на пуклој цеви; планути: облик *плануо је без потврда придевске употребе).Глаголи и њихови придевски употребљени радни глаголски придеви разврставани су у семантичке класе. Анализира се семантичка структура добијених придевских лексема, природа својства које исказују (придевско и партиципско, трајно и тренутно), те домени стварности које описују.Уочавају се и коментаришу придевске форме и придевска значења која нису регистрована у систему полазних глагола, и издвајају се два типа осамостаљивања придевски употребљеног радног глаголског придева у односу на глаголски: формално и семантичко осамостаљивање.Формално осамостаљивање огледа се у доминацији краће форме радног глаголског придева у придевској употреби према глаголима I и III Стевановићеве врсте за које се региструју двоструке форме таквог облика или пак само дужа (мркао : мркао и мркнуо; труо : трунуо), и у готово искључивој употреби придевски употребљеног радног глаголског придева на завршетак -ео према глаголима VI Стевановићеве врсте за које је карактеристично колебање у употреби варијанте на -ети и варијанте на -ити и прелазак у групу глагола на -ити (исхлапео : исхлапео и исхлапио, зажутео : зажутео и зажутио), као и према оним глаголима чији је једини завршетак -ити (закаснео : закаснио).Под семантичким осамостаљивањем подразумевамо такво реализовано придевско значење радног глаголског придева које нема свој семантички пандан у полазној глаголској полисемији. Када су настала механизмима лексичке метафоре, таква придевска значења се потенцијално могу развити и у глаголској семантичкој структури (крепао ’беживотан, млитав’ : крепати *’постати беживотан, млитав, тром’). Када су настала метонимијском трансформацијом у полисемији придева (’који је умро’ (умрли човек) → ’који је у вези са смрћу’ (час умрли)), у полазном глаголу таква значења нису могућа. Она нису могућа ни када су придевска значења мотивисана глаголом у случајевима када је посредник у настанку придевског значења метонимија, најчешће према обрасцу УЗРОК → ПОСЛЕДИЦА (према глаголима несвршеног вида: врети ’бити узбуркан, комешати се услед унутрашње паре, створене високом температуром, кључати’ (Вода је врела у лонцу) → врео ’који има висок степен топлоте, који може опећи’ (врела супа); према глаголима свршеног вида, на пример: ПРОМЕНА ПОЛОЖАЈА (у глаголу) → ОСОБИНА КАО РЕЗУЛТАТ ПРОМЕНЕ ПОЛОЖАЈА (у придеву): насести: ’надвити се изнад нечега’ (Обрве им населе на очи) → насео ’надведен, наднесен’ (населих и веома дугих обрва)).У раду се разматра и начин лексикографске обраде придевски употребљеног радног глаголског придева у дескриптивним речницима српског језика. Анализирају се постојећитипови дефиниција са циљем унапређења лексикографске праксе на основу резултата анализа особина ових јединица.Након спроведених анализа, сублимирају се запажања сва три аспекта истраживања и закључује да је придевску употребу облика радног глаголског придева оправдано сматрати типом конверзије, тј. попридевљавањем или адјективизацијом, с тим да је она код неких облика завршена лексикализацијом.На крају рада доноси се инвентар анализираних радних глаголских придева у придевској употреби.

Opis (srp)

Лингвистика - Творба речи, семантика, лексикологија, лексикографија / Linguistics - Morphology, word formation, semantics, lexicology, lexicography Datum odbrane: 02.09.2022.

Opis (eng)

The main subject of our research is the adjectival function of the active participle in contemporary Serbian language. The grammatical and lexical-semantic features are analyzed, as well as the lexicographic representation of the adjectively used active participle.There are two main aims of this paper: (1) to consider the conditions under which the active participle, as a morphological verb form, becomes an adjective and (2) to define the result of its adjectivization in relation to two types of the word creation process – conversion and lexicalization.The language corpus is based on the extraction of lexemes from the first twenty volumes of the Dictionary of Serbo-Croatian Literary and Folk Language of The Serbian Academy of Sciences and Arts and the Dictionary of Serbo-Croatian Literary Language of The Matica Srpska (from letters P to Š). We extracted the active participles presented as adjective lexemes in separate dictionary articles (or, rarely, the ones recorded within a verb dictionary article) and according to that criterion, separate adjective entries, which were presented and processed in separate dictionary articles. In addition, we also used the Reverse Dictionary of the Serbian Language, by M. Nikolic. When necessary, the definitions were inspected in the one-volume Dictionary of the Serbian Language of the Matica Srpska. The process of validating an adjectival use of an active participle meant investigating the entire dictionary text of the two above-mentioned dictionaries. Also, when needed, the E-Corpus of Modern Serbian Language at the Faculty of Mathematics in Belgrade and, less frequently, the Internet in general, were also taken into account.The investigation of the active participle in our research begins by taking into account the history of language, with reference to the participial origin of this form. Further, it shows the position of the active participle in the system of word types as it is today, and gives a chronological overview of the study of its adjectival use in contemporary Serbian studies, from the beginning of the twentieth century to the present day. We considered the conceptual values of the terms which are used to describe the affiliation of an active participle (morphological, syntactic, lexicological, derivatological). Also, we introduce a terminological conception which has shown to be the most applicable for the subject and goals of this research.The central part of the research is presented by a three-part conceptual analysis of the adjectival use of the active participle: a semantic-grammatical, formal-grammatical and lexicographic perspective. The complete corpus analysis is based on a descriptive-analytical and formal-linguistic approach.The linguistic material consists of about 500 verbs and the same number of adjectives, obtained in the process of adjectivizing the active participle. It has been shown that the process of adjectivization encompasses, in the largest amount, verbs with a primary medial meaning (over 80% of the verb corpus), mostly medial verbs with the meaning of: acquiring a trait (over 70% of medial verbs), and a smaller number of verbs with the meaning of: medial states (15%), existence (4,5%) and movement (7,5%).Our verb analysis has shown that the systematic use of the active participle in adjectival functions depends on the aspectual character of the initial realization of the finite verb: for initialy-finite or finally-finite realizations, with the meaning of a complete execution of the verb’s process (in the initial or final moment), the adjectival use of the form of the active participle is regularly recorded (ostareti : ostarela majka; nagoreti: nagoreo panj). Irregularity in the adjectival use of these forms occurs in: verbs expressing a completed initial moment of an action, which includes itsfurther, extended indefinite duration (an unspecified finite aspectual character) (zasjaktati: zasjaktale oči; zaplamteti: the active participle *zaplamteo isn’t confirmed in an adjectival form, according to the basic verb realization), then according to the finally-finite verbs which imply a previously indefinite duration (an unspecified finite aspectual character) (iscuriti: s iscurelim talogom; izrasti: the active participle *izrastao isn’t confirmed in an adjectival form, according to the basic verb realization), as well as verbs with an immediate-finite aspectual character (pući: na pukloj cevi; planuti: the active participle form *planuo isn’t confirmed in an adjectival form).Verbs and their adjectively used active participles are classified into semantic classes. The semantic structure of the obtained adjective lexemes, the nature of the properties they express (adjectival and participial, permanent and current) and the domains of the reality they describe are analyzed.Adjectival forms and meanings which are not registered in the system of our initial verbs are noticed and commented on. Two types of self-determination or independence (formal and semantic) of adjectively used active participles in relation to the initial verb have been distinguished.Formal independence is reflected in the dominance of the shorter form of the active participle in its adjectival use according to the verbs of Stevanović’s I and III verb type, for which double forms or only the longer one are registered (mrkao: mrkao i mrknuo; truo: trunuo), and in the almost exclusive use of the adjectively used active participle ending with -eo, according to the verbs of the VI type, which are characterized by variations in the use of the -eti form and the -iti form and the transition to the -iti verb group (ishlapeo: ishlapeo i ishlapio, zažuteo: zažuteo i zažutio), according to the verbs only ending in -iti (zakasneo: zakasnio).Semantic independence implies such an adjectively used meaning of the active participle that does not have its semantic counterpart in the initial verb’s polysemy. When created by the lexical metaphor mechanisms, such adjectival meanings can potentially develop inside the verb’s semantic structure (krepao ‘lifeless, limp’: krepati * ‘to become lifeless, limp, sluggish’). When created by a metonymic transformation in the adjective’s polysemy, such meanings are not possible (‘who died’ (umrli čovek) → ‘related to death’ (čas umrli)). They are not possible even when adjectival meanings are motivated by verbs in which the mediator in the origin of adjectival meanings is metonymy, mostly according to the model CAUSE → CONSEQUENCE (according to infinite verbs: ‘to be agitated, to stir due to internal steam created by high temperature, to boil’ (Voda je vrela u loncu) → vreo ‘which has a high degree of heat, which can burn’ (vrela supa); according to finite verbs, for example: CHANGE OF POSITION (in the verb) → A TRAIT AS A RESULT OF CHANGE OF POSITION (in the adjective): nasesti ‘to rise above something’ (Obrve im nasele na oči) → naseo ‘which is raised above sth.’ (naselih i veoma dugih obrva)).The paper also discusses the lexicographic processing of adjectively used active participles in the descriptive dictionaries of the Serbian language. The existing types of definitions are analyzed with the aim of improving lexicographic practice, according to the results gained through the analysis of the properties of these linguistic units.After conducting the analyses and observing all three aspects of our research, we conclude that the adjectival use of the active participle can be considered as a type of conversion, i.e. adjectivization, which, in some forms, finalizes in lexicalization.In the end, we present an inventory of the analyzed adjectively used active participles.

Jezik

srpski

Datum

2022

Licenca

Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 4.0 - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 4.0 International License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srpski jezik

радни глаголски придев, глаголи, придеви, попридевљавање, придевска служба, лексикализација, конверзија, лексикографска обрада

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Srpski jezik

active participle, verbs, adjectives, adjectivization, adjectival function, lexicalization, conversion, lexicographic processing