Naslov (srp)

Литургијско-историјска анализа култова Срба светитеља у Карловачкој митрополији XVIII века : докторска дисертација

Autor

Lukić, Nikola, 1988-

Doprinosi

Vukašinović, Vladimir, 1967-

Opis (srp)

Култ сваког светитеља чини његова литургијска основа која је дубоко прожета иобележена конкретним историјским околностима у различитим епохама. Стога светитељскикулт представља сложен феномен чија анализа не само да захтева истраживање ирашчитавање богослужбених књига, него подразумева и директан увид у црквено-политичкустварност у којој култ настаје и развија се. Изучавање култова српских светитеља натериторији Карловачке митрополије почиње анализом историјских и богослужбенихоколности које су везане за Велику сеобу 1690. године. Ти догађаји пресудно су утицали напопуларизацију култова, њихову ревитализацију и њихово постављање у нову богослужбенуи идентитетску позицију. Литургијско празновање Срба светитеља и њихова историјскаулога ће у новонасталим околностима бити предмет интересовања не само римокатоличкихисторичара и конфесионалних полемичара, него и националне историографије XVIII столећагде ће, зависно од позиције аутора, бити приказан значај српских светих. У општемконтексту епохе врло важну улогу заузима и друштвено-политичка рецепција светитељскихкултова, где су култови препознати не само као носиоци славне прошлости него и као новистубови око којих ће се формирати верско и политичко саморазумевање нашег народа, али ињегово препознавање од стране Хабзбуршког двора. Управљање култовима националнихсветитеља Двор је видео као важан део државничког програма. Контролом култаконтролисао се идентитетски простор који је потенцијално угрожавао хабзбуршки концептимперије као наднационалног царства. Самим тим, култови српских светих представљали супрепреку за идентитетску асимилацију Срба у Хабзбуршкој монархији.Присуство моштију српских светитеља на блиском простору, најпре у Сентандреји апотом и на Фрушкој Гори, формирало је нову сакралну топографију која је потом утицајнообликовала и јеротопију манастирских храмова и утицала на ново разумевањебогослужбеног простора. Поред већ потврђених култова српских светитеља, анализирана суи два локална култа, култ Светог Рафаила Банатског Хиландарца и култ патријарха АрсенијаIII Чарнојевића. С обзиром на то да су досадашњи истраживачки резултати указали на тезу омогућој канонизацији патријарха Арсенија 1721. године, ово питање је још једном детаљноразмотрено у светлу сачуваних извора и постојеће литературе, да би се дошло дошло доодговора који се могу проверити чињеницама. Поред бурних историјских дешавања, прваполовина XVIII столећа обележена је и умножавањем помена српских светитеља убогослужбеним књигама. Стога смо анализирали и међусобно упоредили малобројнелитургичке изворе из тог периода, придружујући им важне дисциплинарне одредбе идржавна и црквена указања која се тичу правилног разумевања и светковања празника. Заразлику од Цркве, Хабзбуршка монархија је празнике посматрала искључиво у распоредурадних и нерадних дана. Сматрала их је саставним делом програма своје конфесионалнеполитике, те је на томе темељила своје право да интервенише по питању њиховог броја истатуса током друге половине XVIII века. Празници српских светих заузимали су истакнутоместо у верско-националном програму нашег народа, те су самим тим били предметдржавних реформи које су својим исходима обликовале садржај православног месецослова.Њихово присуство у месецословима разматрано је у више државних одлука, што јенапослетку утицало и на промену њиховог празничног статуса. Све промене у статусу иразумевању празника приказане су кроз анализу спроведену у раду.2За празнике српских светих у XVIII столећу везује се и појава Опште стихиресрпским светитељима митрополита Јована Георгијевића, али и питање појаве заједничкогпразника Сабора српских светитеља. С потоњим је у вези и питање заветног илипровинцијалног прослављања ових светих. Све ове теме у појединачном сагледавању имеђусобном пресеку дају сложену слику међусобних односа Карловачке митрополије идржавничког програма Хабзбуршке монархије. Централну тему везану за култове српскихсветих у XVIII столећу чини појава првог штампаног србљака под насловом1761. године. Да би се анализирао феноменсрбљака, његов настанак и развој, истражен је шири богослужбени контекст празникасрпских светитеља и њихова присутност и позиционирање у литургијској години премарукописним и старим штампаним богослужбеним књигама. Настанак и уобличавањесрбљака као посебног богослужбеног зборника најпре су приказани кроз анализупојединачних рукописа од XV до XVIII века. Њиховим међусобним поређењем сагледан је иописан је феномен рукописних србљака, реконструисан је њихов континуитет и приказанњихов садржај. Поређење рукописних србљака и штампаних издања XVIII столећаподразумевало је и разматрање евентуалних рукописних предложака или узора на основукојих је настао први штампани србљак. Релевантност наших истраживања огледа се уцеловитијем изучавању и анализирању сложених богословско-историјских околности које суна непосредан начин уобличавале прослављања српских светитеља у XVIII веку.

Opis (srp)

Теологија - Литургика / Theology - Liturgics Datum odbrane: 16.06.2022.

Opis (eng)

The cult of every saint is consisted by his liturgical basic that is deeply rooted and markedwith concrete historical circumstances in different epoch. Consequently, the Saints cult represents acomplex phenomenon whose analysis demands not just a research and rereading of liturgical booksbut also implies direct insight in church-political reality where cult originates and develops from.Researching cults of Serbian Saints on the teritory of Metropolitanate of Karlovci begins with theanalysis of historical and liturgical circumstances that are connected with The Great Migration1690. These events are crucial for popularisation of the cults, their revitalisation and their placementin new liturgical and identity position. Liturgical celebration of Serbian Saints and their historicalrole in newly-formed circumstances will be the area of interest not only for Roman Catholichistorians and confessional polemists, but also for national historiography of the 18th century. Therelies, regarding the author's position, the importance of Serbian Saints. In general context of epoch avery important role is taken social-political reception of Saint cults where cults are recognized notjust as bearers of the glory past, but also a new pillars around which would be formed religious andpolitical self -understanding of our nation and its recognition by the Habsburg court. The court sawmanaging the cults of national saints as a significant part of the state program. Controling the cultmeant that was controlled the identity space that was potentially threatening the Habsburg conceptof realm as overnational empire. The cults of Serbian Saints represented the obstacle for identityassimilation of Serbs in Habsburg monarchy.Presence of the Holy relics of the Serbian Saints in close territory, first in Szentendre andthen Fruska Gora, formed a new sacral topography that later shaped hirotopic of the monasterytemples and influenced new understanding of liturgical space. Apart from already confirmed cultsof Serbian Saints we also analysed two local cults, the cult of Saint Rafail of Banat and the cult ofpatriarch Arsenije III Carnojevic. Considering that the results of the conducted research so farindicated the thesis of possible canonization of patriarch Arsenije 1721, this question was onceagain considered in light of the preserved sources and existing literature so that we could findanswers that could he verified with facts. Apart from the tumultuous historical events the first halfof the 18th century was marked with multiplication feast of Serbian Saints of liturgical books. Wealso researched and mutually compared a few liturgical sources from that period joining themimportant disciplinary regulations and state and ecclesiastical laws that are regarded of correctunderstanding and celebrating feast days. Unlike Church, Habsburg Monarchy observed feast daysentirely in the schedule of work days and holidays. Monarchy considered them a constituent part ofthe program of their confessional politics on which they grounded its right to intervene regardingtheir number and status during second part of 18th century. Feasts of Serbian Saints occupiedprominent place in religiously-national program of our people and they were a part of nationalreforms which, with their outcomes, shaped content of liturgical calendar of the Orthodox Church.Their presence in the calendar was considered in more national resolutions that was after influencedon changing their festive status. All changes in the status and understanding of the feasts arepresented in the results which are found in our work.Serbian Saints feasts in 18th century are linked with occurrence of General sticheron ofSerbian Saint by metropolitan Jovan Georgijevic and also with a question of their testimonial orparticular celebrating. All these subjects in individual consideration and mutual section gives a4complex picture of mutual relations between Metropolitanate of Karlovci and the national programof Habsburg Monarchy. The central theme dedicated to cults of Serbian Saints in 18th centuryappears in the first printed Srbljak with a title(Rules of prayer of Serbian Saints) in 1761. In order to analyse the phenomenon ofSrbljak its occurrence and development, the following was researched wider liturgical context of thefeasts of Serbian Saints and their presence and positioning in liturgical year according tomanuscripts and old printed liturgical books. The occurrence and shaping of srbljaks as especialliturgical book wеre firstly presented through individual manuscript examples from 15th to 18thcentury. Through their comparison was perceived and was explored phenomenon of manuscriptssrbljaks and was reconstructed their continuity and their content was shown. Comparingmanuscripts of srbljaks and the printed editions of the 18th century were considered researching ofeventual manuscripted templates or models which influenced the first printed Srbljak. Therelevance of our research was based on more complete researched and the analysis of the complexliturgical-historical circumstances which, in a direct way, shaped celebrating Serbian Saints in 18thcentury.

Jezik

srpski

Datum

2022

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Hrišćanski obredi i rituali

Serbian Saints, cult of saint, 18th century, liturgical year, menologion, religious identity, feast days, national identity, liturgical books, srbljak

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Hrišćanski obredi i rituali

Српски свети, светитељски култ, XVIII век, литургијска година, месецослови, верски идентитет, празници, национални идентитет, богослужбене књиге, србљак