Naslov (srp)

Отворени извори података као фактор трансформације обавештајног рада

Autor

Dimitrijević, Ivan, 1982-

Doprinosi

Simeunović, Dragan, 1953-
Putnik, Nenad, 1977-
Dragišić, Zoran, 1967-
Đurić, Slađana, 1964-

Opis (eng)

The common thing for the development of contemporary intelligence, from its beginnings after the Second World War, through the Cold War, and to the end of the 21st century, is that in almost majority of cases it depended on the technical and technological development of modern society. Even the traditional forms of intelligence, like espionage and use of agents, in contemporary circumstances have not become resistant to influences caused by new technical and technological discoveries. Hence, during 20th century the first so-called technical “disciplines” were developed for collecting the intelligence, and those were using in real time the various research and development results in different technical and technology science disciplines, like mechanical engineering, aviation, photography, cryptography and steganography, telecommunications, and all the other that influenced on development of armament and military equipment. Because contemporary intelligence developed during the 20th century as a result of two wars – one armed and global, and other unarmed and global – by its definition it was focused on collection of data about the capacities of the “other side”, so it is no wonder that these technical disciplines of intelligence were of great importance, especially because great human and material resources were invested in them.Parallel with the development of aforementioned disciplines aimed at warfare and arms race, rudimentary forms of what we now call information and communication technologies (ICTs) were also developed in the military domain. First, computers were developed for simple mathematical calculations, and after that more complex computer systems that, besides processing, had the ability to store large amounts of data, and in the second half of the 20th century, a system for communication between remote computers began to develop. After "overcoming" military needs, information technologies become equally important for society as a whole, and practically overnight, home computers and the Internet became widely available at the same time. On the other hand, communication technologies, especially telecommunications, are developing at lightning speed with the development of electronics and wireless transmission of telephone signals. Connecting such developed and ubiquitous information and communication technologies in the new, globalized post-Cold War world was therefore inevitable.Precisely in this context, at the end of the 20th and the beginning of the 21st century, the so-called second generation of intelligence that uses open data sources - Open-Source Intelligence (OSINT) - starts to develop. In the research, the influence of open data sources on the transformation of existing methods and techniques of data collection, on the specialization of intelligence analysts in terms of the use of new technologies for the needs of intelligence work, as well as on the relationship of intelligence services with the environment was studied.

Opis (srp)

Развоју савременог обавештајног рада, од његових зачетака након завршетка Другог светског рата, током Хладног рата и крајем 20. века, својствено је да је увек готово у потпуности зависио од техничко-технолошког напретка модерног друштва. Чак и „традиционални“ облици обавештајног рада, шпијунажа и агентурни рад, у савременим околностима нису остали имуни на утицаје које су изазивала нова техничка и технолошка открића. Стога су током 20. века развијене и прве тзв. техничке „дисциплине“ прикупљања обавештајних података које су практично у реалном времену користиле различите резултате истраживања и развоја у различитим техничко-технолошким дисциплинама, као што су машинство, ваздухопловство, фотографија, криптографија и стеганографија, телекомуникације и све друге техничке науке које су утицале на развој наоружања и војне опреме. Пошто је савремени обавештајни рад настао током 20. века као резултат два рата – једног глобалног оружаног и другог глобалног неоружаног – по правилу је био усмерен на прикупљање података о капацитетима „друге стране“, па не чуди што су ове техничке дисциплине обавештајног рада биле од великог значаја и што је у њих улагана огромна количина људских и материјалних ресурса.Упоредо с развојем поменутих дисциплина за потребе вођења рата и трке у наоружању, у војном домену развијане су и рудиментарне форме онога што данас називамо информационим и комуникационим технологијама (ИКТ). Прво су развијени рачунари за једноставне математичке прорачуне, затим и комплекснији рачунарски системи који су поред обраде имали и могућност складиштења веће количине података, да би у другој половини 20. века почео да се развија и систем за комуникацију између удаљених рачунара. Након „превазилажења“ војних потреба, информационе технологије постају подједнако битне и за друштво у целини, те се практично преко ноћи истовремено појављују кућни рачунари и интернет. С друге стране, комуникационе технологије, а посебно телекомуникације, развијају се муњевитом брзином с развојем електронике и бежичног преноса телефонских сигнала. Повезивање овако развијених и свеприсутних информационих и комуникационих технологија у новом, глобализованом постхладноратовском свету било је стога неминовно.Управо у том контексту, крајем 20. и почетком 21. века почиње да се диференцира тзв. друга генерација обавештајног рада који користи отворене изворе података (Open-Source Intelligence, OSINT). У истраживању је проучаван утицај отворених извора података на трансформацију постојећих метода и техника прикупљања података, на специјализацију обавештајних аналитичара у погледу употребе нових технологија за потребе обавештајног рада, као и на однос обавештајних служби са окружењем.

Opis (srp)

Društvene nauke / Nauke bezbednosti Social sciences / security studies Datum odbrane: 30.09.2022.

Jezik

srpski

Datum

2022

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Opšta informativna dela

отворени извори података, обавештајни рад, трансформација рада, информационе и комуникационе технологије, базе података, „велики“ подаци, друштвене мреже.

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Opšta informativna dela

open sources of data, intelligence, transformation of work, information and communication technologies, databases, Big Data, social media.