Naslov (srp)

Прогностички домети теорије секуритизације на примеру ескалације грађанског рата

Autor

Kučeković, Zoran B., 1982-

Doprinosi

Putnik, Nenad, 1977-
Cvetković, Vladimir N., 1961-
Dragišić, Zoran, 1967-
Đurković, Miša, 1971-

Opis (srp)

Основна идеја ове дисертације је да грађанским ратовима претходи специфична медијскакампања у оквиру које се обликују ставови циљаног сегмента јавног мњења тако да у што већојмери погодују остваривању агенде политичких актера који спроводе припреме за могућисукоб или су већ донели одлуку о иницирању оружане борбе. Из тога следи да осимуобичајених структуралних и других материјалних показатеља грађанског рата постоје ивербални индикатори који указују на намере супротстављених политичких актера и на тајначин обогаћују аналитичку представу о току сукоба.У оквиру теоријског дела дисертације представљен је аналитички модел ескалације грађанскограта чију окосницу чине кључни појмови теорије секуритизације. Теоријски приступпредставника тзв. Копенхагенске школе изабран је због тога што представља погодан оквир заанализу дискурзивног процеса током којег друштвени феномени и актери добијају статусегзистенцијалне претње, на основу чега се јавно оправдава неопходност применебезбедносних мера. У том смислу, реторичке конструкције путем којих се супротстављенегрупе међусобно означавају као претње (тзв. секуритизујући потези) у овој дисертацији имајуулогу кључног индикатора грађанског рата.У емпиријском делу дисертације представљене су три студије случаја у оквиру којих су састановишта изнетих теоријских претпоставки интерпретирани грађански ратови у Хрватској,Украјини и Абхазији. Искуствена грађа за све три студије прикупљена је помоћуаутоматизованих система за машинско кодирање података о политичким догађајима изштампаних и дигиталних медија, а у случају Хрватске генерисан је и засебан скуп податакаручним кодирањем насловних страна два утицајна дневна листа (Вечерњи лист и Вечерњеновости). На тај начин, омогућено је поређење мануелно и машински прикупљених података.Резултати студија случаја потврђују претпоставке о постојању јасно уочљивих вербалнихиндикатора грађанског конфликта у виду све експлицитнијих и учесталијих секуритизујућихпотеза у анализираним новинским текстовима. Истовремено, упоредна анализа на примерурата у Хрватској показала је да параметри машински кодиране искуствене грађе не одступајузначајније од трендова који су откривени у ручно кодираном материјалу, што отварамогућност континуираног праћења и процењивања тока сукоба на бази података прикупљениху скоро реалном времену.Коначни закључак дисертације је да теорија секуритизације поседује значајан прогностичкипотенцијал чијем остварењу погодују све моћније технике аутоматског прикупљања и обрадемедијских текстова.

Opis (srp)

Društvene nauke / Studije bezbednosti Social sciences / security studies Datum odbrane: 30.09.2021.

Opis (eng)

This dissertation’s central assumption is that civil wars are preceded by a specific media campaignthrough which public opinion gets aligned with the political agenda aimed at war preparations. Inother words, in addition to the usual structural and other material indicators of the civil war, there arealso verbal indicators that reveal the intentions of opposing political actors and thus enrich theanalytical overview of the conflict’s progression.In the theoretical part of the dissertation, an analytical model of the escalation of civil war ispresented, the backbone of which consists of the key concepts of securitization theory. The so-calledCopenhagen school approach is accepted because it is a suitable theoretical framework for theanalysis of discursive processes in which social actors and phenomena get designated as existentialthreats, which later serves as a public justification for the implementation of security measures. Inthat context, the rhetorical constructions used by the opposing groups to define each other as threats(the so-called securitization moves) were selected as the main indicator of the civil war in thisdissertation.The empirical part of the dissertation consists of three case studies of the civil wars in Croatia,Ukraine, and Abkhazia. The data for each of the studies were collected using automated systems formachine coding of political events from print and digital media. However, in the case of the war inCroatia, a separate empirical dataset was also generated by manual coding of the front pages of twoinfluential dailies (Večernji list and Večernje novosti). That way, it was possible to compare machinegeneratedand manually coded data. The findings of the case studies confirm assumptions about theexistence of clearly identifiable verbal indicators of civil conflict in the form of increasingly explicitand frequent securitization moves in the analyzed newspaper articles. Also, a comparative analysis inthe study of the war in Croatia showed that the parameters of machine-coded data do not deviatesignificantly from the trends detected in manually coded material, which suggests the possibility ofcontinuous conflict monitoring by collecting and processing data in near real-time.The dissertation concludes that the theory of securitization has a significant prognostic potentialwhich might additionally be reinforced by increasingly powerful techniques of automatic collectionand processing of media texts.

Jezik

srpski

Datum

2021

Licenca

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence
Creative Commons CC BY-NC-ND 3.0 AT - Creative Commons Autorstvo - Nekomercijalno - Bez prerada 3.0 Austria License.

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/at/legalcode

Predmet

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Opšta informativna dela

civil war, securitization theory, social conflict, Croatia, Ukraine, Abkhazia

OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Opšta informativna dela

грађански рат, теорија секуритизације, друштвени конфликт, Хрватска, Украјина, Абхазија.